Dok Makron pokušava da oživi sporzaum iz 2015. godine, Ukrajina upozorava da neće sprovesti odredbe "Minska" jer bi to značilo da bi previše moći bilo u ruskim rukama.
U često oštrom sukobu između Rusije i Ukrajine poslednjih godina, "ispunjavanje Minska“ postalo je nešto poput besmislene mantre: sve strane se slažu da se pridržavaju Minskog sporazuma iz 2015. u javnosti, ali nijedna nema stvarnu nameru da sprovede odredbe sporazuma.
Ipak, u svojim intenzivnim mirovnim naporima ove nedelje, čini se da francuski predsednik Emanuel Makron polaže nade u ponovni pokušaj da se udahne život sedam godina starom sporazumu.
"Rešenje ukrajinskog pitanja može biti samo političko, a osnova rešenja mogu biti samo sporazumi iz Minska“, rekao je Makron u ponedeljak u Moskvi.
Sutradan u Kijevu, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je potvrdio Makronu ono što je mesecima govorio: Ukrajina je posvećena ispunjavanju odredbi sporazuma iz Minska, sve dok se to dešava na način na koji ih Kijev tumači.
Privatno, međutim, ukrajinski zvaničnici su suzdržaniji, piše Gardijan. "Minsk je nemoguće ispuniti. To bi dovelo do uništenja Ukrajine kao države ako bismo to uradili“, rekao je jedan neimenovani visoki zvaničnik vlade.
Sporazumi u Minsku (ima ih dva, i drugi je važniji za trenutnu situaciju) su potpisani u februaru 2015. godine, nakon 16-časovnih pregovora u beloruskoj prestonici. Od četiri uključena lidera: ruskog Vladimira Putina, ukrajinskog Petra Porošenka, francuskog Fransoa Olanda i nemačke Angele Merkel, samo je Putin i dalje na funkciji.
Dokument je pozivao na hitan prekid vatre u sukobu u istočnoj Ukrajini i doveo je do kraja velikih sukoba, ali je konflikt nastavio da tinja i malo toga je urađeno kada je reč o političkim koracima.
Sporazumom se poziva na povlačenje stranih trupa i plaćenika, kao i na ustavnu reformu u Ukrajini koja bi predvidela decentralizaciju i izbore na teritorijama, koje finansira i kojima upravlja Moskva.
Dugo vremena glavni kamen spoticanja bio je način ispunjavanja odredbi sporazuma. Kijev insistira da se separatisti prvo razoružaju, dok Moskva prvo zahteva političke reforme.
U ukrajinskom društvu niko nije rad da vidi ruske poslanike u skupštini i da se Moskvi da glas u vođenju Ukrajine.
Tu je i činjenica da je prošlo sedam godina od potpisivanja sporazuma. De fakto linija kontrole sada se provlači kroz regione Lugansk i Donjeck, a sa pandemijom koronavirusa, broj prelaza je drastično opao.
"Ljudi na drugoj strani proveli su osam godina podvrgnuti propagandi o Ukrajini, većina njih je dobila ruske pasoše. Njihovi lideri su državljani Rusije. Kako sada da ih ponovo integrišemo i da njihovi predstavnici sede u Kijevu? To nema smisla“, rekao je visoki zvaničnik.
Rusija je dala više od 700.000 pasoša stanovnicima tih teritorija, rekao je nedavno jedan ruski zvaničnik.
Kritičari sporazuma iz Minska kažu da ga je Porošenko potpisao 2015. jer je pištolj bio uperen u glavu Ukrajine, a kijevske snage su bile na korak do potpunog vojnog poraza od neprijatelja koji je tajno podržavao Kremlj.
"S moje tačke gledišta, sporazumi iz Minska su rođeni mrtvi“, rekao je Volodimir Arijev, poslanik Porošenkove partije. "Uslove je uvek bilo nemoguće sprovesti. Tada smo to jasno razumeli, ali smo ga potpisali da bismo kupili vreme Ukrajini: da imamo vremena da obnovimo našu vladu, našu vojsku, obaveštajni i bezbednosni sistem".
On kaže da su mnoge tačke u Minskom sporazumu nespojive sa ukrajinskim ustavom i da se ne može očekivati da Ukrajina ispuni svoje zahteve. "Makron ne može da primora Ukrajinu da to uradi na način na koji to Moskva želi“, rekao je Arijev.
Upitan tokom konferencije za novinare sa Makronom o nespremnosti Ukrajine da primeni sporazume iz Minska, Putin je upotrebio frazu koju su neki protumačili kao zlokobnu: "Sviđalo ti se to ili ne, to je tvoja dužnost, lepotice moja Oni moraju biti ispunjeni. Drugačije neće ići".
Sledećeg dana, Zelenski je odgovorio da je Ukrajina zaista "tolerantna“, jer toliko trpi od Rusije. Ali u želji da izbegne rusku invaziju, kao i da ukloni pretnju invazijom koja narušava ukrajinsku ekonomiju, Zelenski takođe gura Minsk kao održivo rešenje, barem u javnosti.
Mihail Podoljak, savetnik šefa kabineta Zelenskog, rekao je da bi sporazumi i dalje mogli da pruže održiv putokaz ako se pravilno tumače.
"U okviru Minska zaista je moguće proći put do mira kroz bilo kakve poteškoće, ali koraci i njihov sadržaj mogu biti samo oni koji u potpunosti poštuju suverenitet Ukrajine“, rekao je on.
Kurir.rs