Francuski predsednik Emanuel Makron ove nedelje se sastao u Rusiji sa liderom te zemlje Vladimirom Putinom u pokušaju da spreči sukob između suseda, ponavljajući svoju ulogu kriznog posrednika koji je doneo ograničene rezultate u prošlosti.
Makron (44), koji se suočava sa izborima u aprilu, više puta se bacio na potragu za rešenjima za neke od najakutnijih svetskih diplomatskih problema, od iranskog nuklearnog programa do građanskog rata u Libiji.
Njegov poslednji pokušajI su da smanji tenzije između ruskog predsednika Vladimira Putina i ukrajinskog Volodimira Zelenskog i u skladu su sa dve glavne karakteristike njegove spoljne politike od dolaska na vlast 2017, piše France24.
On je uvek tvrdio da bi Evropa i Evropska unija trebalo da preuzmu veću brigu o sopstvenoj odbrani i bezbednosti, i nastojao je da gurne Francusku napred na međunarodnoj sceni onim što opisuje kao "diplomatiju smelosti".
On je ovu filozofiju izneo pred francuskim ambasadorima 2019. godine, rekavši im da Evropa rizikuje da nestane ako se ne zauzme za sebe i tvrdeći da je jedini izbor ''da učestvujemo u igri i koristimo našu težinu''.
- Verujem u jednu stvar - to je strategija odvažnosti i preuzimanje rizika, rekao je Makron.
Nedostaci
Ovakav pristup je doveo do nekih veoma javnih neuspeha, posebno na početku njegovog mandata, za koje neki kritičari smatraju da je otkrilo njegovu naivnost i ograničenja Francuske kao svetske sile srednjeg ranga.
-Francuska ima dugu tradiciju posredovanja, ali Emanuel Makron je posebno želeo da bude neka vrsta balansirajuće moći, rekao je Bruno Tertre iz istraživačkog centra Fondacije za strateška istraživanja u Parizu.
Međutim, upadljivo je kako su njegovi napori retko doveli do uspeha. Neki od njegovih neuspeha uključuju inicijativu da pokuša da posreduje u rešavanju građanskog rata u Libiji 2017. godine, što je izazvalo trvenja sa partnerom EU Italijom i dovelo do kritika da Francuska tajno podržava lokalnog vojskovođu.
Po pitanju iranske nuklearne krize, Makron je više puta pokušavao da posreduje u direktnim pregovorima između bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa i Teherana, čak je i nenajavljeno odvezao iranskog ministra spoljnih poslova na sastanak G7 u Francuskoj 2019 – uzalud.
Posle ogromne eksplozije u luci u Bejrutu koja je srušila vladu u Libanu 2020. godine, Makron je posetio mesto katastrofe, zasukanih rukava, i obećao da će pomoći u uspostavljanju ''novog političkog poretka''.
Od tada nije bilo radikalnih reformi i Liban je i dalje u krizi.
Leto ranije, 2019. godine, pozvao je Putina u svoju letnju rezidenciju u iznenađujućem pokušaju da resetuje odnose, koji su postali loši u istočnoj Evropi nakon što su se zemlje EU osetile ugroženim od strane Rusije.
-Ne možete da kritikujete Emanuela Makrona zbog pokušaja da pokrene posredničke napore, ali možete da ga kritikujete u nekim situacijama što je to uradio sam, dodao je Tertre.
On je rekao da je jedan od uspeha to što je Makronova ''prilično spektakularna'' intervencija 2017. godine da oslobodi tadašnjeg premijera Libana Saada Haririja nakon što je on efektivno pritvoren u Saudijskoj Arabiji.
Višestruka diplomatija
Analitičari nisu bili sigurni šta francuski lider može da postigne tokom svojih poseta Moskvi i Kijevu kako bi deeskalirao krizu izazvanu gomilanjem oko 100.000 ruskih vojnika na granici Ukrajine.
Tatjana Kastoueva-Žan sa Francuskog instituta za međunarodne odnose (IFRI) rekla je da je Putin video Makrona kao faktičkog lidera Evrope nakon što je nemačka kancelarka Angela Merkel u decembru podnela ostavku posle 16 godina.
-U Nemačkoj nova koaliciona vlada još uvek napreduje, rekla je ona.
-Dakle, Makron je glas Evrope u razgovorima sa Putinom. Francuska trenutno takođe predsedava 27-članim blokom, ocenila je.
Mišel Duklo, bivši ambasador Instituta Montenj, istraživačkog centra sa sedištem u Parizu, rekao je da je francuski predsednik bio mudar što nije povećao očekivanja i da je izgleda bolje koordinirao sa saveznicima u EU.
-Stičete utisak da je naučio iz svojih prethodnih neuspeha, rekao je on za AFP.
Kod kuće, politički posmatrači nisu sigurni kako će ''nalet'' diplomatije uticati na Makronove šanse za reizbor.
Sa prvom rundom izbora 10. aprila, Makron takođe u narednim nedeljama mora da odluči da li da povuče francuske snage raspoređene u Maliju u zapadnoj Africi, gde su se odnosi sa vladajućom vojnom huntom pogoršali.
Makronov pokušaj uspostavljanja mira ''jača njegov međunarodni ugled'', ali sa sobom nosi rizik od neuspeha koji bi protivnici iskoristili, rekao je francuski poslanik blizak Makronu za AFP ove nedelje, tražeći da ostane neimenovan.
-On mora da pokaže da može da postigne konkretne rezultate, istakao je.
Kurir.rs