Moćni vojni savez sedam decenija vode muškarci iz zapadne Evrope, a sada mnogi promatrači očekuju da će blok 30 država članica izabrati ženu, možda čak i sa istoka Evrope.
Kada se generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg krajem godine vrati u rodnu Norvešku kako bi preuzeo mesto šefa norveške Centralne banke, Severnoatlantskom savezu će trebati novi voša. Prvi but bi to mogla da bude žena.
Moćni vojni savez sedam decenija vode muškarci iz zapadne Evrope, a sada mnogi promatrači očekuju da će blok 30 država članica izabrati ženu, možda čak i sa istoka Evrpe.
Ne očekuje se da će Stoltenberg otići pre decembra i na kraju mandata nosi se sa ogromnim izazovom vođenja NATO u krizi izazvanoj ruskim gomilanjem snaga na granici sa Ukrajinom.
Stalni predstavnici država članica okupljeni u Severnoatlantskom savetu izabraće kandidata na sastanku u Madridu krajem juna, a u sedištu NATO u Briselu već se nagađa o imenima.
"Proces nominacija je prilično mutan”, rekao je jedan evropski diplomata Frans presu aludirajući na visoko ispolitizovani proces koji se odvija iza zatvorenih vrata. "Niko ne vodi kampanju otvoreno, ali među saveznicima kruži puno imena”.
Iako je glavni sekretar NATO uvek bio Evropljanin, kao što je vrhovni vojni zapovednik NATO uvek Amerikanac, niko od kandidata neće otkriti da je zainteresovann sve dok ne bude siguran da ima podršku Bele kuće. To je odraz činjenice da je SAD neupitni vođa Severnoatlantskog saveza iako je 21 od 30 članica iz Evropske unije.
Ovoga puta mnogi se nadaju da će novi civilni vođa biti barem iz neke prestolnice EU, u skladu s težnom promovisanja "evropske suverenosti” ili "strateške autonomije”, kako to nazivaju neki lideru poput francuskog predsednika Emanuela Makrona.
Kako je rekao jedan bivši zvanični NATO, "čak ni Amerikanci” se više ne protive većim ambicijama EU.
Kredibilna kandidatkinja
Čija su imena u šeširu? Za nekoliko se saznaje iz razgovora među zvaničnicima i stručnjacima u Briselu, uz napomenu da, kao i kod izbora novog pape, početni favoriti često otpadnu.
Često se tako može čuti ime bivše britanske premijerke Tereze Mej. Ona ispunjava mnogo kriterijuma: žena je i ugledna je bivša šefica vlade koja dolazi iz zemlje s drugim najvećim budžetom za obranu u NATO-u.
Ali, kako je rekao jedan bivši visoki zvaničnik NATO, bivša britanska čelnica zbog Bregzita verovatno ne bi odgovarala nekim evropskim prestolnicama, a Britanija je ionako već dala tri od 13 generalnih sekretara i možda je došao red na neku od novijih ili manjih država članica.
Novinari u Briselu nagađaju da bi šanse mogla da ima 47-godišnja belgijska ministarka spoljnih poslova Sofi Vilmes, koja je vodila manjinsku vladu kao prelazna premijerka u prvim talasima pandemije koronavirusa.
Prema mišljenju diplomata, Vilmes je "kredibilna kandidatkinja ... koja dolazi iz države utemeljivača EU, dobrog saveznika i partnera, dok su dva njena prethodnika bila jako rezervirana u pogledu evropske obrane”.
Neke pristalice Stoltenberga, koji dolazi iz Norveške koja nije članica EU, priznaju da je on ponekad bio previše ravnodušan prema nastojanjima Evrope da organizuje vlastitu obrambenu strategiju unutar ili paralelno sa NATO, smatrajući da bilo kakvo jačanje evropske solidarnosti ide na štetu transatlantskog saveza.
A njegov prethodnik Anders Fog Rasmusen bio je iz Danske, članice EU čiji je obrambeni establišment čvrsto povezan saameričkim planovima i formalno je isključena iz evropske obrambene politike.
Novopridošlice
Vilmes bi verovatno dobila podršku Francuske, koja tradicionalno ne nudi vlastitog kandidata, ali ona nije želela da komentariše te glasine, a ministri koji je sreli na nedavnim sastancima saveta EU rekli su za AFP da im ona nije dala naslutiti da ima bilo kakve ambicije u tom pogledu.
S obzirom na rusku pretnju na istoku, mnoge istočne članice koje su ušle u NATO nakon pobede Zapada u Hladnom ratu i raspada Varšavskog pakta, više ne žele da ih smatraju novopridošlicama i imaće vlastite kandidate.
Spominje se nekoliko imena, pre svega 65-godišnja Dalija Gribauskaite, bivša predsednica Litvanije koja je jako dobro svesna izazova sa kojima se NATO suočava na ruskoj granici. Ona je i bivša poverenica Evropske komisije koja ima prijatelje i u EU i u NATO.
Evropski dužnosnici jednoglasno kažu da je došlo vreme za ženu i dobrim kandidatkinjama smatraju spomenute tri i još nekoliko, među kojima je italijanska političarka Federika Mogerini, bivša visoka predstavnica EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku.
No jedno je jasno. "Vašington je taj koji na kraju odlučuje”, rekao je jedan evropski ministar.
Kolinda jedna od favoritkinja?
Ime bivše hrvatske predsednice Kolinde Grabar-Kitarović pominjalo se prošle godine među favoritima.
Grabar-Kitarović, prva predsednica Hrvatske od 2015. do 2020. godine ima prednost jer je već radila u sedištu NATO kao pomoćnik generalnom sekretaru za javnu diplomatiju u periodu od 2011. do 2014.
Kritičari kažu da je Grabar-Kitarović, koja je karijeru izgradila kao koncerzvativac desnog centra, ukaljala svoj uzgled saradnjom sa ultradesnicom tokom kampanje za reizbor 2019. Uprkos skretanju u desno, Grabar-Kitarović je izgubila od bivšeg premijera i političara levog centra Zorana Milanovića.
Međutim, Politiko je tada pisao da Grabar-Kitarović ima najimpresivniji rezime od drugih kandidata jer je bila i hrvatska ministarka za Evropu i ministarka spoljnih poslova.
Učestvovala je u uspešnom prijemu Hrvatske u EU i NATO, bila je i ambasador u SAD od 2008. do 2011. što znači da ima i dobre kontakte u Vašingtonu što može da prevagne u njenu korist prilikom odlučivanja u NATO.
Kao saradnik američkog Sine instituta za politiku Grabar-Kitarović je držala seminar o budućnosti NATO koji se može shvatiti kao njena audicija za mesto šefa Alijanse. Tom prilikom je više puta naglasila da je kao pomoćnik generalnog-serketara bila u Avganistanu, na terenu.
"Volela sam svoj posao u NATO... saradnju i atmosferu", rekla je ona na početku predavanja kome je prisustvovao i bivši generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer, bivši holandski šef diplomatije koji je bio na čelu Alijanse od 2004. do 2009. godine.
Grabar-Kitarović, sa druge strane, ima jedan problem - mnogi je optužuju da je bila previše bliska sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom tokom Svetskog kupa 2018. godine - kada je podržavala "momčad" i bila uslikana u dresu nacionalne reprezentacije.
U kontekstu trenutne situacije i krize na istoku, ta bliskost sa Putinom joj možda neće igrati na ruku.
Kurir.rs