Uselu B. - Gogolj bi dodao u K-skoj guberniji (čitaj Qwrčevoj) - u koje se povlačim da bih se odmorio od prestoničke saobraćajne (i svake druge) kalakurnice, a usput ponešto i napisao, tendenciozno nemam televizor. Sledstveno mi je promaklo da su u emisiji „Prva tema“ nacionalno frekventnog televizora Prva srpska televizija u istom studiju - i istovremeno - gostovali Visoki Vučić, Biljana Srbljanović i Nikola Tomić.
Must see, a? Absolutly. Mada bi mi emisija promakla sve da sam bio tik pored televizora, jer tu napravu uključujem isključivo po dojavi, kad me neko (u koga imam poverenje) pozove telefonom i kaže: pali televizor taj i taj i pogledaj emisiju tu i tu.
Kad sam se sabajle u petak obavestio da je rečena emisija išla - i da je prošla bez žrtava u ljudstvu i materijalu - prva pomisao mi bi da će Euromahala i Krugovi Dvojke zbog čina otvorene kolaboracije Biljani postaviti sačekušu, ošišati je do glave, namazati katranom i posuti perjem.
Sa druge strane, čisto sumnjam da je i esenesovom članstvu i simpatizerstvu bilo prijatno videti Visokug Vučića u Srbljanovićkinom društvu, ali garantujem da su svi strpljivo gledali, jer znate kako je, na svim srbskim kanalima dežura onaj poslovični milicaj koji - drzneš li se da promeniš must see kanal - pripreti pendrekom i kaže „ne gledaš Vučića i Srbljanovićku, a?“
Kad ono međutim. Ne znam kakve su bile reakcije u beogradskom Kitaj Gorodu i esenesovskoj vaseljeni, ali se Euromahala - ako mi nešto nije promaklo - uzdržala od zlobnih komentara. Bar zasad.
Našao sam, dakle, „Prvu temu“ na internetu i pogledao stvar. Ništa se tu suštinski novo nije imalo videti i čuti; Biljana je izložila svoje opštepoznate stavove na temu Srebrenice, ekstremizma, Kosova, Visoke Odgovornosti za neke loše pojave, Visoki Vučić je odmantrao da nikada neće priznati Kosovo, niti spasti tako nisko da Srbiju uvede u NATO. Nikola se uglavnom bavio ekonomskim temama, što mu i stoji u opisu radnog mesta.
Ono što je novo - a nadajmo se da će postati staro - jeste da su svi gosti, uključujući i Najvišeg, ispričali svoje priče, na istom mestu (na sreću ne istovremeno) bez penušanja, pičkaranja i amoka, i što bi taj primer - ako se nekim čudom primi - mogao postati model za buduće odnose u zemlji Srbiji.
Evo zašto. Treba biti povelika komadina budalesine, pa pomisliti (tj. ponadati se) da će radikalsko-esenesovska politička matrica ikada biti iskorenjena u Srbiji. Neće. Bar ne dok se ne promeni bazični kulturni model, koji se, doduše, može menjati, ali sporo, a koji je - sad se ja izlažem riziku da budem posut katranom i perjem - zajednički za 98% žitelja Srbije, uključujući manjine, koje su, htele - ne htele, potpale pod naš uticaj.
Da se Olivera Bećković ne bi strunila, ne kažem, da smo „svi isti“ - o, ne, tušta je i tma razlika, ali kažem da bi drugomisleći - iako sličnoradeći - deo Srbije morao da prihvati radikalsko-esenesovski deo kao ravnopravnog i punopravnog partnera. Uz škrgut zuba, da, ali u istom studiju.