Peking je ove godine postao prvi grad koji se može pohvaliti da je bio domaćin i Letnjih i Zimskih OI. Nakon prošlogodišnjih Letnjih u Japanu i Zimskih igara u Južnoj Koreji 2018, ovo su treće OI zaredom koje se održavaju u Aziji.
Olimpijske igre u Pekingu obeležene su ne toliko pandemijom kovida 19 koliko zategnutim političkim odnosima Kine i Rusije sa Zapadom.
SAD, Kanada, Australija, Velika Britanija, Japan, Letonija, Estonija, Švedska, Holandija i Danska odlučile su se za diplomatski bojkot ZOI tako što u Peking nisu poslale svoje zvanične predstavnike. Razlog je njihov stav da se u toj zemlji krše ljudska prava.
Zemlje predvođene SAD optužuju Kinu da je u provinciji Sinđan počinila genocid nad Ujgurima. Peking to poriče. Takođe, brojne organizacije za ljudska prava upozoravaju na represiju na Tibetu i gušenje demokratskih sloboda u Hongkongu.
Prethodni američki predsednik Donald Tramp nije obraćao previše pažnje na stanje demokratije, ljudskih prava i autoritarnost režima u Kini i Rusiji. Ova pitanja su za Bajdenovu administraciju u prvom planu i koristi ih za oštru kritiku svojih glavnih konkurenata.
Činjenica je ipak da nisu samo ljudska prava ono što bode oči Zapadu. SAD i partneri su zabrinuti zbog uspona Kine kao globalne sile, pa na sve načine nastoje da to zaustave.
Kina je odgovorila da će svi koji učestvuju u bojkotu biti suočeni s protivmerama.
Treba imati u vidu da ovo nije prvi put da se OI bojkotuju i da se koriste u političke svrhe. Prvi bojkot se dogodio prilikom održavanja OI u Melburnu 1956, kad su Španija, Holandija i Švajcarska povukle svoje sportiste u znak protesta protiv invazije Varšavskog pakta na Mađarsku. Isto su učinili Egipat, Liban i Irak, ali zbog Suecke krize.
U znak protesta protiv sovjetske invazije na Avganistan, SAD su predvodile bojkot OI u Moskvi 1980. SSSR je uzvratio 1984. bojkotujući OI u Los Anđelesu. Poslednji bojkot desio se 1988, kad su Severna Koreja i njeni saveznici preskočili OI u Seulu.
Tokom ceremonije otvaranja Letnjih igara 2008. u Pekingu, Rusija je preduzela vojnu akciju protiv Gruzije. Posle petodnevnog rata, Moskva je saopštila da priznaje Južnu Osetiju i Abhaziju kao nezavisne države, dok ih većina zemalja u svetu i dalje smatra delovima Gruzije. Mnogim stanovnicima je dodeljeno rusko državljanstvo, a ove dve teritorije čuvaju ruske trupe.
Ubrzo posle OI u Sočiju 2014. Rusija je ponovo vojno intervenisala. Ovog puta u Ukrajini, a epilog je aneksija poluostrva Krim.
Olimpijske igre se ponovo održavaju u Kini, a ruske oružane snage su na granici sa Ukrajinom. Oružje se gomila, diplomatija traži izlaz, dok svet strepi. Sve podseća na 2008. i/ili 2014. Zbog svih dešavanja proteklih meseci, politika nikako nije moglo da zaobiđe ovogodišnje Zimske olimpijske igre.