BEOGRAD - Oko 240.000 penzionera u Srbiji, od ukupno 1,6 miliona, dobija penzioni ček u devizama i po tom osnovu se godišnje isplati oko 750 miliona evra.
Najviše penzija stiže iz Nemačke, Hrvatske i Austrije i samo iz ove tri države je gotovo 130.000 korisnika, kojima je u 2020. isplaćeno čak 410 miliona evra.
S druge strane, Srbija je van granica naše zemlje poslala oko 62.500 penzija, od kojih je oko 49.000 korisnika sa prebivalištem na teritoriji država na prostoru bivše SFRJ. Najveći broj čekova ide u Nemačku oko 8.000 i u BiH gotovo 21.000, pišu Novosti.
Kako navodi Zoran Panović, direktor Zavoda za socijalno osiguranje, Srbija trenutno ima zaključena 32 sporazuma kojima su uglavnom obuhvaćene oblasti penzijskog i invalidskog, zdravstvenog, osiguranja za slučaj nezaposlenosti i porodičnih davanja. U toku su pregovori za zaključivanje sporazuma sa Tunisom, Azerbejdžanom, Ukrajinom i Australijom, kao i pregovori za izmenu postojeće Konvencije sa Poljskom.
- Poslednji sporazum koji smo potpisali je sa Kvebekom - kaže Panović. - Do sada smo imali dokument sa Kanadom iz 2019. koji obuhvata samo penzijsko osiguranje, ali on nije obuhvatao Kvebek u kome takođe postoji brojna naša emigracija. Ova pokrajina po njihovom zakonodavstvu ima pravo da zaključuje međunarodne sporazume, pa smo posle nekoliko godina pregovora uspeli da 2. februara potpišemo sveobuhvatni sporazum.
Najnoviji potpisani dokument naše države i Kvebeka obuhvata ne samo oblast isplate penzija, već će omogućiti i sabiranje staža iz obe države, ali i zdravstveno osiguranje, povrede na radu i profesionalna oboljenja.
- Sporazum je širi od onog koji imamo sa Kanadom. Sada zaposleni, ali i članovi njihovih porodica imaju pravo da se leče o trošku tamošnjeg zdravstvenog osiguranja, a takođe imaju pravo na davanje kada su u pitanju povrede na radu i profesionalna oboljenja. I studenti iz Kvebeka koji se školuju u Srbiji, kao i naši koji su na tamošnjim fakultetima mogu da se leče o trošku fonda.
Panović naglašava da je većina sporazuma koje naša država potpisuje reguliše penziono i zdravstveno osiguranje, dok se sa dalekim zemljama potpisuju samo dokumenti koji omogućavaju priznavanje staža. Takvi su, primera radi, oni sa Kinom i Kanadom.
- Pripremljeni su dvojezični formulari, na srpskom i francuskom, koje zainteresovani mogu da dobiju kod službenika u RFZO i PIO. NJihovo je samo da podnesu zahtev i obezbede dokaze. Komunikacija službenim putem mnogo je lakša za korisnika, nemaju potrebe da putuju u te zemlje u kojima su ostvarili staž ili da im pišu, već za njih sve to rade službenici fondova - kaže on.
Sporazum sa Ruskom Federacijom je, prema Panovićevim rečima, bio pun pogodak, pošto je stiglo već nekoliko hiljada zahteva:
- Dobra stvar je što on uzima u obzir i godine staža ostvarene pre potpisivanja sporazuma. Veliko interesovanje je i za priznavanje staža ostvarenog u Kanadi, oko 1.000, a u poslednje vreme i sa Turskom. Sa druge strane, u velikoj državi kakva je Kina imamo tek nekoliko molbi za ostvarivanje penzije.
Kurir.rs/Novosti