Kovid-19, dve godine borbe, jedan uzročnik, i najmanje pet mutacija, uz dve podvarijante. Kako objašnjavaju stručnjaci, nikada se nije dogodilo da jedan uzročnik da ovoliko mutacija, i da nam je korona, zapravo, otvorila jedno novo poglavlje, kada je u pitanju odnos prirode i čoveka.
Kako se pretpostavlja, kovid-19, nastao kod slepog miša, prešao na čoveka, od Vuhana krajem 2019. godine krenuo na put oko sveta, i dospeo do svake tačke na zemlji. Od prvobitnog vuhanskog soja, kasnije su nastali alfa (britanski soj), beta (južnoafrički soj), gama (brazilski soj), delta i podsoj delta plus (indijski sojevi), omikron (južno-afrički soj) i podvarijanta omikron "stelt".
Epidemiolog i član Kriznog štaba prof.dr Branislav Tiodorović u razgovoru za Blic objašnjava da ovako nešto nikada do sada nije zabeleženo, da za kratko vreme dobijemo ovoliki broj mutacija.
- Ako krenemo od poslednje mutacije, omikron je dao dve podmutacije, B.A.1, i ovaj drugi, stelt. Ono što znamo kako je bilo ranije, imali smo jednog uzročnika, bakteriju ili virus i jednu bolest, i to je pravilo koje je važilo kroz vekove. Sa razvojem medicine i nauke, laboratorijskog istraživanja, bakteriologije i virusologije, ipak se sada uočavaju neke razlike. Korona je, rekao bih, srušila sva pravila jer imamo jednog uzročnika a ovoliko mutacija, objašnjava profesor Tiodorović.
Ako krenemo od prvobitne varijante koja je nastala u Vuhanu, tada smo znali da može inficirati dve do tri osobe i da se prenosi kapljično. Kliničke slike su na samom početku delovale dramatično kod onih koji su već imali neku pridruženu bolest, ali sa koronom svakako nije bilo pravila.
Podsetimo, dok smo se borili sa prvobitnim sojem nismo imali vakcinu, ali ni antivirusne lekove, već su se protokoli lečenja menjali na globalnom nivou, te ih je i naša zemlja pratila.
Ipak, kako je vreme odmicalo a virus je imao dovoljno prostora da mutira, tako je nastala i britanska varijanta - alfa, koja se pojavila septembru 2020. godine, kada su podaci pokazali da je do 70 odsto zaraznja i lakša za prenošenje. Zbog toga je Velika Britanija uvela stroge mere zatvaranja, a veliki broj zemalja je, kako bi se zaštitio, stopirao avio saobraćaj. Kasnije su nastali i beta i gama, dok bi se delta soj mogao označiti kao najagresivnijim sojem.
- Recimo, ako analiziramo grip i njegovo mutiranje, znamo da je potrebno 5 do 7 godina, da bi se pojavio novi soj. To se kasnije povećalo na 10 godina, kada bi se taj novi soj pratio, a kasnije bi i vakcina bila prilagođena njemu. Tako nam je grip postao sezonski, što se nadamo da će se desiti iz koronom. Opet kažem, korona je srušila sva pravila. Ne možemo reći jedan izazivač jedan soj, već se iza toga pojavilo više njih. Po svemu sudeći, delta je odnela najviše žrtava, kako u svetu tako i kod nas. Čak mi se čini da i sada što imamo toliko umrlih, da se to odnosi na deltu koja je i dalje prisutna u populaciji. Procene su neke, da je delta od 10 do 15 odsto i dalje prisutna, i kada pogledamo ukupan broj pozitivnih i na respiratoru, rekao bih da nije tu samo omikron, već i delta sigurno - dodaje profesor Tiodorović.
Neraskidiva veza prirode i čoveka
Šta se desilo s koronom, i zašto je ovaj virus toliko postao agresivan u jednom momentu, pa ga je bilo teško obuzdati na vreme, ne znamo. Ono u šta smo sigurni je, da postoji jasna i direktna veza između prirode i čoveka na koju niakda ne smemo zaboraviti.
- Velika je to moć koja je nastala u prirodi. Eto, šta se može desiti kada čovek poremeti odnose u prirodi, i kada prosto proces teče i ne možeš ga zaustaviti. Zato postoji dogovor Svetske zdravstvene organizacije i Svetske veterinarske organizacije koja nosi naziv "Jedan smo svet". I humana populacija i animalna populacija su međusobno prožete i povezane da se lako mogu dogoditi ovakve stvari. Doživeli smo nešto što u nauci nije zabeleženo, da toliko mnogo mutacija i sojeva stvori samo jedan uzročnik, kaže profesor Tiodorović.
Razvojni put korone
Kovid-19 nastao je u Vuhanu, krajem 2019 godine. Na osnovu ovog prvobitnog soja kasnije su razvijene vakcine protiv virusa korone koje se i danas koriste. Iako su se mutacije dešavale, nije postojala bitna razlika između sojeva, jer je osnova bila ista. Između sojeva alfe, bete i game, nije bilo značajnih oscilacija, sve dok se nije pojavio delta.
Delta soj nastao je u Indiji u oktobru 2020.godine, i tada se proširio u 20 zemalja širom sveta. Za kratko vreme postao je dominantan u čitavom svetu, do naše zemlje stigao 1.jula 2021.godine. Delta varijanta bila je zaraznija od svih, ali je i soj poznat po težim kliničkim slikama. Mesecima je ovaj soj dominirao, a razvio se i podsoj, takozvana varijanta „delta plus“. Na kraju, dobili smo varijantu omikron, koji je neuporedivo zarazniji od svih, ali koji daje nešto drugačije kliničke slike.
Omikron i omikron stelt
Pojava poslednje mutacije korone krajem prošle godine, takozvani omikron soj izazvao je veliku pažnju javnosti, ali i nametnuo nova pitanja, koliko je zaista opasan i da li je zarazniji od prethodnih sojeva? U Evropi ali i u svetu, rastao je broj zaraženih od pojave novog soja, ali ono što je karakteristično da je za razliku od drugih sojeva manji broj ljudi „poslao“ na bolničko lečenje.
Omikron je za kratko vreme postao dominantan soj jer se najbrže širio od svih prethodnih sojeva. Iz ovog soja pojavila se i nova podvarijanta „stelt“ .
Naime, podvarijanta sa oznakom BA2, popularno nazvan „stelt“ ili nevidljivi omikron, prema informacijama koje nam dolaze iz nekih zemalja, zarazniji je do dva puta od prvobitne varijante omikrona. Iako o omikronu dolaze oprečne informacije, ono što je zasigurno je da je svakako novi soj, ili pak podvarijanta, zarazniji oblik, s tim što između prve u druge varijante omikrona nema drastičnog povećanja kada je zaražavanje u pitanju, pa se zaključak nameće sam, stelt je skoro identičan prvom obliku, pa su i simptomi slični, ako ne i potpuno isti, kao kod omikrona.
Bilo kako bilo, mutacije su u epidemiji očekivane. Jedini pravi put je, kažu lekari, vakcinacija.
(Kurir.rs/Blic)