Svi napori Ukrajine da uđe u NATO do sada nisu doneli rezultate. Ne malu ulogu u tome imala je Nemačka - jer, Rusiju ne treba provocirati.
Ukrajinski ambasador u Velikoj Britnaiji Vadim Pristajko nagovestio je u intervjuu za BBC Radio 5 da će Kijev razmotriti odustajanje od članstva u NATO kako bi se izbegao rat sa Rusijom.
Da je Ukrajina članica NATO, ruski napad bi obavezao sve saveznike da je zajedno brane. To je predviđeno članom 5 NATO ugovora. Strateška situacija bila bi potpuno drugačija nego sada, gde je na NATO-u i pojedinim državama članicama da odluče da će li će i na koji način pružiti podršku, piše Dojče vele.
Od osamostaljenja Ukrajine 1991. Kijev je stalno pokušavao da uđe u zapadni savez. Što se tiče vojne snage, Ukrajina je iz raspada Sovjetskog Saveza izašla vojno posebno jaka: uz Rusiju, Belorusiju i Kazahstan, bila je jedna od četiri bivše sovjetske republike s nuklearnim oružjem, ali ga se dobrovoljno odrekla.
Zauzvrat su se Budimpeštanskim memorandumom iz januara 1994. Rusija, SAD i Velika Britanija obavezale da poštuju suverenitet Ukrajine. No, ruskom aneksijom ukrajinskog Krima 2014. Rusija je pokazala da su garancije bile bezvredne. Mnogi ukrajinski političari i oficiri gorko su požalili što su odustali od nuklearnog oružja.
Strah od uvlačenja u rat
Utoliko više su u Kijevu stalno pokušavali da dobiju zaštitu od NATO, pogotovo otkako je 2005. na dužnost stupio zapadno orijentisani predsednik Viktor Juščenko.
Juščenko nije baš naišao na otvorena vrata NATO. Iako se saradnja značajno intenzivirala od potpisivanja Povelje NATO-Ukrajina 1997. godine, punopravno članstvo posmatrano je međutim vrlo kritički.
Protivargumenti su ostali isti do danas: pridruživanje Ukrajine provociralo bi Rusiju, nuklearnu silu i članicu SB UN s pravom veta. A obaveza pružanja pomoći značila bi da bi ostale zemlje NATO-a lako mogle biti uvučene u rat s Rusijom.
Brojne zemlje bivšeg Varšavskog pakta pridružile su se NATO 1999. i 2004. među njima i baltičke države, bivše sovjetske republike.
Pre toga, brojni američki oficiri, diplomate i stručnjaci za bezbednost u otvorenom pismu tadašnjem predsedniku Klintonu upozorvali su na „političku grešku istorijskih razmera". Te tri zemlje su ipak postale članice NATO. Da se jedna jedina članica NATO usprotivila, to se ne bi desilo.
Buš je hteo Ukrajinu i Gruziju u NATO
Američki predsednik Džordž V. Buš je bio taj koji je verovao da bi trebalo iskoristiti relativnu rusku slabost kako bi proširio NATO još dalje na istok. Buš je predlog izneo na samitu NATO 2008. u Bukureštu:
"Moramo jasno dati do znanja da NATO pozdravlja težnje Ukrajine i Gruzije za članstvom u NATO i nudi im jasan put za postizanje tog cilja", rekao je Buš, a ruskom predsdniku Vladimiru Putinu poručio: "Hladni rat se završio."
Putina je to razbesnelo. "Dolazak vojnog bloka na naše granice, čije obaveze o članstvu uključuju član 5, smatramo kao direktnu pretnju sigurnosti naše zemlje", upozorio je on.
Ono što je sadašnji direktor CIA i bivši američki ambasador u Moskvi Vilijam Burns napisao u upozorenju Bušvoj administraciji čini se gotovo proročanskim: ulazak Ukrajine u NATO "pružio bi plodno tlo ruskoj intervenciji na Krimu i u istočnoj Ukrajini". Šest godina kasnije se dogodilo upravo to - s tim što Ukraaina nije ušla u NATO.
Merkel kaže ne
Ulazak Ukrajine u NATO na kraju se sprečili drugi, pre svega bivša nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Nikola Sarkozi - ne iritirati nepotrebno Rusiju i rizikovati destabilizaciju istočne Evrope.
Merkel je takođe upućivala na to da je članstvo u NATO u ukrajinskom stanovništvu kontroverzna tema. U tome se ništa nije promenilo. U anketi iz decembra 2021. samo 54 posto ispitanih je bilo za ulazak u NATO.
Merkel je tada rekla da je prerano za članstvo ali je dodala da je "nesporno da obe zemlje (Ukrajina i Gruzija) imaju izglede za pristupanje". Vrata, kako je dalje rekla, ostaju otvorena.
Ukrajina postaje zemlja kandidat
U samoj Ukrajini od tada je bilo uspona i padova po pitanju članstva. Nakon što je preuzeo dužnost 2010. godine, predsednik Viktor Janukovič izjavio je da Ukrajina želi da bude nesvrstana zemlja i da sebe vidi kao "most između Rusije i EU". Jasno je odbio članstvo u NATO.
Zatim, tokom krimske krize 2014. predsednik Ukrajine Petro Porošenko zagovarao je članstvo u NATO ako to ljudi izglasaju na referendumu. Tadašnji nemački ministar spoljnih poslova i sadašnji predsednik Frank-Valter Štajnmajer odgovorio je rečima: "Treba paziti da se određenim odlukama ne doliva ulje na vatru."
U julu 2017. ukrajinski parlament je članstvo u NATO učinio jednim od spoljnoopolitičkih ciljeva zemlje, a u februaru 2019. cilj ulaska i u NATO i u EU čak je upisan u Ustav.
NATO je sa svoje strane 2018. godine Ukrajini službeno dao status zemlje kandidata. "Vrata NATO otvorena su svakoj evropskoj zemlji koja je sposobna da ispuni obaveze i pridonese sigurnosti u evroatlantskom području", naveli su.
Putinova poluga
No, upravo se poslednja stavka može protumačiti tako da postojeći sukob s Rusijom - ne pridonosi sigurnosti u evroatlantskom području. U svakom slučaju, Ukrajina se nije ni za milimetar približila članstvu u NATO, i to ne uprkos, već upravo zbog preteće ruske invazije. Jer, unutar NATO postoji osnovni konsenzus da se ne prihvati nova članica koja se nalazi u konfliktnoj situaciji.
To, pak, predsedniku Putinu daje polugu u ruke: tako što raspriruje sukob, on može zadržati Ukrajinu van NATO.
Nedavno je ponovo upozorio na opasnost od rata između Rusije i NATO ako Ukrajina, kao članica saveza, pokuša da vrati Krim. "Neće biti pobednika", rekao je Putin.
Šolc: Nije na dnevnom redu
Odlazeći generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, sredinom januara je ponovio je službeni stav saveza o tome da je svaka zemlja slobodna da bira svoje saveze.
"Nismo spremni na kompromis u vezi s temeljnim načelima evropske sigurnosti. Osnovno pravo svake zemlje je da definiše svoj put”, rekao je on.
Iza toga stoji i kancelar Olaf Šolc, kao što je Angela Merkel uvek govorila o otvorenim vratima. Ipak to važi samo za daleku budućnost. Šolc je nedavno rekao da članstvo Ukrajine u NATO trenutno nije na dnevnom redu.
Šta posle Putina?
Da li to znači da je snu konačno došao kraj? Nemački diplomata Kristof Hojzgen, budući šef Minhenske bezbednosne konferencije, rekao je prošle sedmice u intervjuu za Rojters da "politički i moralno" nije odgovorno Ukrajini oduzeti izglede za pristup.
A treba, rekao je, misliti i vremena posle Putina.
"Možda će neko od Putinovih naslednika uskoro reći: U konkurenciji sa Kinom, ja sam zainteresovan da se bliže povežem sa Evropom, međunarodnom demokratijom i pravnim sistemom. Mislim da to nije isključeno", rekao je on.
Kurir.rs/Dojče vele