Global sid volt (Global Seed Vault), globalni trezor semenja, smešten na pola puta između kopnenog dela Norveške i Severnog pola, opremljen najsavremenijom opremom, koji je izgrađen da bi zaštitio semenje od svih potencijalnih prirodnih ili drugih katastrofa, danas dobija nove uzorke.
Ovaj najveći trezor semenja za slučaj sudnjeg dana, koji se nalazi duboko unutar planine na udaljenom norveškom ostrvu arhipelaga Svalbard, otvara se samo nekoliko puta godišnje da bi se izloženost njegovih banaka semena spoljnom svetu svela na minimum.
U ponedeljak će banke semena iz Sudana, Ugande, Novog Zelanda, Nemačke i Libana deponovati tamo svoje semenje, među kojima će se naći proso, sirak i pšenica, a radi se o rezervnim kopijama iz njihovih vlastitih zbirki, piše Indeks.
I Međunarodni centar za poljoprivredna istraživanja u suvim područjima (ICARDA), koji je 2012. premestio svoje sedište iz Alepa u Bejrut zbog rata u Siriji, tamo će pohraniti oko 8000 uzoraka.
ICARDA je prvi put povukla semenje iz trezora još 2015. da bi zamenila zbirku oštećenu zbog rata, a onda još dvaput, 2017. i 2019. godine, da bi obnovila vlastite zbirke, koje sada čuva u Libanu i Maroku.
"Činjenica da je zbirka semenja, koja je uništena tokom građanskog rata u Siriji, sistematski obnavljana, ukazuje na to da ovaj trezor funkcioniše kao osiguranje za aktuelno i buduće snabdevanje hranom, ali i kao sigurnost za razne lokalne namirnice", rekla je norveška ministarka međunarodnog razvoja An Bet Tvinereim.
Trezor, u kojem se nalazi preko 1,1 miliona uzoraka semena koje potiče od gotovo 6000 biljnih vrsta iz 89 banaka semenja iz celoga sveta, istovremeno služi i kao rezerva za uzgajivače biljaka koji se bave razvojem novih sorti useva.
U svetu se nekada uzgajalo više od 6000 različitih biljaka, ali stručnjaci UN-a tvrde da danas dobijamo oko 40 posto potrebnih kalorija iz tri glavne kulture - kukuruza, pšenice i pirinča - što zalihe hrane čini vrlo ranjivim budu li klimatske promene uticale na žetve.
Kamen temeljac za ovaj nesvakidašnji trezor postavljen je 2006. godine.
Njegova svrha je da čuva zamrznute košije svih uzoraka semena iz svih svetskih zbirki useva.
Svalbard još zovu i "Sudnji dan" jer je reč o jednom od najvažnijih mesta za očuvanje proizvodnje hrane u slučaju botaničke katastrofe.
U slučaju bilo kakve regionalne ili globalne katastrofe ovaj supermoderan objekat trebalo bi da garantuje će se globalna proizvodnja hrane ponovno pokrenuti.
Banka semena smeštena 120 metara unutar planine na ostrbu Spitsbergen poseduje najsavremenije sigurnosne sisteme, a u trezor se ulazi prilaznim tunelom dugim 100 metara kroz vrata koja su jedini vidljivi deo objekta spolja.
Mesto je projektovano za sve moguće najcrnje scenarije, uključujući i porast nivoa mora.
Kurir.rs/Index.hr