Pakslovid, najnoviji i najbolji antivirusni lek protiv korone, od danas se distribuira srpskim bolnicama, gde ga mogu dobiti rizični kovid pacijenti, koji još nisu za bolnicu. Ali iz predostrožnosti, a pre svega zbog mogućih interakcija s drugim lekovima, moraju po konsultacije i propisivanje kod doktora u bolnici, a potom će ga piti kući. Lek koji treba da spreči razmnožavanje koronavirusa u organizmu, a time i hospitalizaciju i smrt, mora da počne da se uzima u prvih pet dana od pojave simptoma kako bi imao efekta. Komisija Ministarstva zdravlja, na čijem čelu je infektolog prof. dr Goran Stevanović, kako je navela Jelena Mitrašinović iz Agencije za lekove i medicinska sredstva, odlučila je da pakslovid, za razliku od druga dva antivirotika čije uzimanje mora da počne u prvih pet dana - favipiravira i molnupiravira, bude propisivan u bolnicama, a ne u kovid ambulantama.
Prof. dr Radmilo Janković, zamenik direktora UKC Niš i jedan od 21 stručnjaka koji su radili i na poslednjoj, 13. verziji Protokola za lečenje pacijenta s kovidom 19, a u kojoj su se našli i novi antivirusni lekovi molnupiravir i pakslovid, za Kurir ističe da ovaj "Fajzerov" lek za početak ide u bolnice, ne zbog kovid simptoma, nego više zbog druge terapije. A bolnice imaju i ambulante, odnosno trijažne punktove.
Razlog svemu tome je, naglašava prof. Janković, što je sastavljen od dva leka.
- Pakslovid je za ove dve godine pandemije najmoćniji i jedini baš specifični lek protiv SARS-CoV-2 jer jedino on, tačnije njegova prva komponenta novi antivirusni lek nirmatrelvir (tzv. komponenta PF-07321332) cilja enzim proteaze zadužen za razmnožavanje koronavirusa u organizmu. Nirmatrelvir je pakovan zajedno sa još jednim, poznatim antivirusnim lekom - ritonavirom, koji je blokator proteaza specifičnih za HIV infekciju. Ali je ovde bitan jer sprečava enzimsku razgradnju nirmatrelvira u organizmu i na taj način povećava njegovu efektivnu koncentraciju. Međutim, oba ova leka imaju interakciju s enzimskim sistemom u jetri koji je odgovoran za razgradnju nekih drugih lekova. Širok je spisak lekova s kojima ne može istovremeno da se daje pakslovid, a mnogi su deo uobičajene terapije za druge, hronične bolesti. I zato se pacijent šalje u bolnicu, gde mora da se obavi ozbiljna trijaža - kaže prof. Janković.
Lek je namenjen pacijentima koji su u velikom riziku da razviju tešku formu kovida 19 (videti u prilogu), ali upravo takvi obično piju po šaku lekova dnevno zbog drugih hroničnih bolesti, pa je pitanje ko uopšte može da dobije pakslovid.
- U protokolu je naveden spisak lekova s kojima pakslovid stupa u interakciju, pa pacijenti koji ih već piju ne mogu da dobiju i ovaj antivirotik. Na primer, tu su i neki lekovi za obaranje krvnog pritiska ili srčane frekvencije. Ako pakslovid dobije pacijent koji uzima te lekove, oni sami mogu da indukuju sistem koj će ubrzao da razgradi pakslovid, a time smanji njegovu koncentraciju i učini ga neefikasnim, pa ne može zaustaviti širenje korone u ljudskim ćelijama. A i sam pakslovid može da spreči razgradnju tih drugih nabrojanih lekova koji su hronična terapija i poveća njihovu koncentraciju koja može da ide do tokstičnosti - objašnjava prof. Janković.
On dodaje i da pacijenti ne treba da brinu.
- Ako nisu za pakslovid, imamo i druge antivirusne lekove koji se daj u prvih pet dana - molnupiravir, koji je takođe odličan, a tu je od ranije i favipiravir. Takođe, imamo i antivirusni lek remdesivir, koji se daje u prvih sedam dana bolesti, kao i monoklonska antitela, koja pacijenti mogu dobiti tokom prvih 10 dana bolesti - navodi prof. Janković.
Ali, treba li pacijenti da brinu da li će na vreme dobiti pakslovid, budući da moraju posle kovid ambulante da idu u bolnicu, a jako je važno da njegova upotreba počne u prvih pet dana od pojave simptoma kako bi mogao da zaustavi širenje virusa u organizmu i time spreči teži oblik kovida.
- Ne treba da brinu, jer sistem funkcioniše, a pet dana nije malo. Ali je zato važno da pacijenti čim osete tegobe odu kod lekara, a ne da se uopšte ne leče ili leče na svoju ruku - naglašava prof. Janković.
Kurir.rs/J.S.Spasić