Suzdržavanje u vezi Ukrajine već sada je najveća ruska pobeda od kraja Hladnog rata, jer se Rusija vratila u sam vrh hijerarhije moći
Uprkos strahu koji "lebdi" nad Evropom, još uvek postoji nada, ali i razlogi koji je drže u životu, da bi rat u Ukrajini mogao da bude izbegnut.
Sve se, piše Telegraf, svodi na to šta ruski predsednik Vladimir Putin pokušava da postigne. Ako bi sada okončao krizu, ostvario bi najveću stratešku pobedu Rusije od kraja Hladnog rata, ocenjuje britanski dnevnik.
Čitav svet sada zadržava dah i čeka njegov naredni potez. Zapadni lideri čekaju svoj red za posetu Kremlju kako bi čuli njegove zahteve i pokušali da izdejstvuju neko rešenje.
Tržišta zbog pretnje invazijom padaju, cene energenata rastu, avionski saobraćaj ka Ukrajini je u haosu.
Putin je privukao pažnju celog sveta i Rusija se vratila u centar pažnje i sada više niko ne može da priušti da ignoriše Kremlj, navodi list i dodaje da postoji jedna teorija da je upravo to ono što je Putin i hteo. Ne Ukrajinu već ponovno uspostavljanje Rusije kao supersile.
Iako je Minhenska konferencija svima bila na usnama, moguće je da je Putin pre razmišljao o konferenciji u Potsdamu na kraju Drugog svetskog rata, kada su britanski premijer Vinston Čerčil, sovjetski lider Josip Staljin i američki predsednik Hari Truman podelili Evropu između sebe.
Ako je Putinov plan bio povratak Rusije u sam vrh svetske hijerarhije moći, na dobrom je putu da to ostvari, ocenjuje Telegraf.
Iako su pojedini analitičari strahovali da će situacija ekskalirati jer Putin neće moći da se izvuče iz situacije mogućeg ratnog sukoba bez gubitka obraza, on je tu poziciju sebi već izgradio.
Nikada nije rekao da namerava da naredi invaziju - upravo suprotno, insistirao je da to neće učiniti. Govori da ruske snage održavaju vojne vežbe. Sve što on treba učiniti je da ih povuče i proglasi pobedu.
A pobede Kremlja se samo nižu, navodi list.
Ukrajinska kriza je, naime, ogolila duboke podele na Zapadu. Nemačka, koja je dugo bila okosnica Evropske unije na čelu s bivšom kancelarkom Angelom Merkel, odjednom je nepouzdan saveznik pod vodstvom novog SPD-ovog kancelara Olafa Šolca, nevoljna da odustane od gasovoda Severni tok 2 ili naoruža Ukrajinu.
Severni tok i rastuće cene energije bolno su razotkrili u kolikoj meri Evropa zavisi od ruskog gasa.
Putin je juče na neki način zabeležio novu pobedu - ukrajinski ambasador u Velikoj Britaniji prvo je rekao da bi njegova zemlja bila spremna da odustane od svoje ambicije da postane članica NATO kako bi sprečila rat, da bi posle samog sebe demantovao rekavši da nije razumeo pitanje.
Ako Kijev zaista odustane od NATO, to bi zadovoljilo glavni Putinov zahtev. Sa druge stane, čak i ako Kijev nije spreman da se odrekne svojih nada u članstvo u Alijansi na koje čeka već godinama, američki predsednik Džo Bajden ih je već fatalno potkopao.
Isključivši mogućnost ulaska SAD u rat kako bi odbranili Ukrajinu, Bajden je jasno dao do znanja da Kijev neće uskoro dobiti pozivnicu da se pridruži vojnom savezu, piše britanski list.
Da je Ukrajina članica NATO-a, SAD i ostatak saveza bili bi obavezni da je brane.
Uprkos retorici, Putin je svojim vođenjem igre razotkrio istinu - Zapad nije spreman da ratuje za Ukrajinu, zbog čega je ova kriza već sada velika pobeda za Putina.
Za racionalnog čoveka, kako se navodi u tekstu, uvek postoji masa izlaza iz neke situacije.
Ti, ipak, ne znači da situacija nije opasna. Još uvek nije jasno šta Putin zapravo želi, a čak i ako blefira, ne zna se šta bi mogao da učini ako na njegov blef bude odgovoreno.
A sa 130.000 teško naoružanih Rusa na granici s Ukrajinom, samo jedan pogrešan potez mogao bi pokrenuti rat koji niko zapravo ne želi, zaključuje Telegraf.
Kurir.rs