Nema dana ni noći da ne pomislim na majku Živku (48), sestru Gordanu (24) i oca Dragoljuba. Stalno su mi pred očima, a u duši njihove muke i bol kojim su bili izloženi od strane albanskih kidnapera i ubica.
Koliko god pokušavala, ne mogu da izbacim iz misli trenutke kada su majku i sestru naočigled oca silovali pripadnici OVK, a potom pucali u sve troje. Iako je otac čudom preživeo, mislim da mu je to bila svojevrsna kazna, jer u njemu posle te tragedije više nije bilo života.
Ovako je pričala za Suzana Belić Stanković (46) iz Starog Kačanika na Kosmetu koja je nedavno preminula od korone.
Suzani su albanski teroristi 1999. godine kidnapovali sestru i roditelje. Sestru i majku silovali su pred očima njenog oca, a potom ih streljali. Otac je sa prostrelnom ranom u vratu preživeo, a majka Živka, iako preživela u prvi mah, ispustila je dušu kad joj je suprug rekao da je Gordana izdahnula.
- U Starom Kačaniku bilo je oko 25 srpskih domaćinstava. Ja i mlađa sestra izbegli smo na insistiranje strica i strine koji su svojim starim "jugom" krenuli u zbeg uoči povlačenja naše vojske. Bilo je to 14. juna 1999. za koji sam mislila da će mi biti najgori u životu - pričala je Suzana.
U selu su ostali stariji meštani koji su kao i njeni roditelji smatrali da im se ništa neće dogoditi jer nikome ništa nažao nisu učinili.
- Starija sestra Gordana nije htela da se odvoji od njih tako da su ostali u kući, ali su se noću svi okupljali u domu mog ujaka. Ujutru 26. krenuli su kući da nahrane stoku. Na putu su ih presrela trojica naoružanih pripadnika OVK od kojih su dvojica bila maskirana. Uvukli su ih u auto - pričala je Suzana gušeći se u suzama.
Kidnaperi su odvezli Stankoviće u štab terorista OVK u Đeneral Janković. Tu su ih tražili u spiskovima nepoželjnih Srba.
- Pošto nijedno od njih nije bilo na tom spisku, komandant štaba rekao je otmičarima da mogu da ih puste ili da rade šta hoće sa njima. Brže-bolje su ih vratili u kola i odvezli do mesta Gajde, gde su na nekom proplanku, kako mi je otac pričao, sestru i majku silovali pred njim, a potom ih rafalno streljali - pričala je Suzana.
Pokošeni mecima Gordana i Živka su pale na ledinu dok je nesrećni Dragoljub, uprkos prostrelnoj rani blizu srca, pomerao ranjeno telo.
- Jedan od terorista prišao je želeći iz blizine da ga "overi" tako da mu je taj metak okrznuo deo vrata i glave iznad uha. Međutim, i to je preživeo, a kada se probudio, onako krvav počeo je da doziva sestru i majku. Gordana je, nažalost, preminula dok je majka i dalje davala znake života - sve tiše i teže govori Suzana.
Dragoljub je krvav i ranjen vukao polumrtvu Živku pokušavajući da je izbavi do nekog puta. U trenutku svesti upitala je za ćerku. Kad je shvatila da joj nema Gordane izdahnula je izmučene duše i tela. Klonula je na poljani udaljenoj oko kilometar i po od mučkog ubistva deteta.
- Tata je onako izmučen uspeo da siđe do glavnog puta gde mu je autom stao neki Albanac iz Gnjilana i odvezao ga nadomak sela, ali dalje nije smeo. Tako se tata dokopao sestrine kuće u kojoj je proveo pet ili šest dana bez ikakve lekarske pomoći sa ranom nadomak srca i oštećenjem vrata i glave. Sve dok njega i preostale Srbe iz Starog Kačanika nije izbavio Crveni krst iz Štrpca - završila je svoju bolnu ispovest Suzana Stanković Belić.
Suzana je posle pet godina, baš na godišnjicu tragedije, preuzela posmrtne ostatke majke i sestre dok joj je otac u jednom od kolektivnih centara preminuo posle osam godina.
Tugu za najmilijima Suzana je nosila sve ove godine seljakajući se u Srbiji od jednog do drugog kolektivnog centra sa mužem i dvojicom sinova.
(Kurir.rs/Novosti)