OTAC JE BIO TUŽAN KAD SE VOJSKA POVLAČILA SA KOŠARA, IZ PRIZRENA JE OTIŠAO POSLEDNJI! Sin heroja o njegovom posthumnom odlikovanju
Orden Karađorđeve zvezde prvog stepena je primio desetogodišnji Ilija, unuk Veljka Radenovića, pokojnog komandanta Posebnih jedinica srpske policije i heroja odbrane Kosova i Metohije
Pokojni komandant Posebnih jedinica srpske policije iz Prizrena Veljko Radenović, heroj odbrane Kosova i Metohije posthumno je odlikovan danas, na državni praznik Sretenje, najvećim priznanjem Republike Srbije kao jedan od najvećih srpskih junaka iz rata na Kosovu 1998-1999. godine.
Orden Karađorđeve zvezde prvog stepena je od predsednika Srbije Aleksandra Vučića primio unuk ovog heroja, desetogodišnji Ilija.
Vukašin Radenović, sin pokojnog komandanta kaže da je svečanost danas prisustvovala cela njihova porodica, on sa suprugom i decom, kao i majka i sestra, i da im je to bila velika čast.
- Nismo ovo očekivali posle toliko vremena. Počastvovani smo. Osećali smo danas samo ponos. Po nagradu je izašao moj sin Ilija i videlo se da mu je bilo čast što prima odlikovanje svog dede heroja - rekao je Vukašin i dodao da je manifestacija za njih bila veoma značajna i lepa.
Vukašin Radenović, koji je inače po činu kapetan u Žandarmeriji u Kraljevu rekao je da je upravo zbog ponosa koji oseća prema ocu krenuo njegovim stopama - da bude tu za svoj narod.
- Kada je počeo rat, imao sam 13 godina. Išao sam u sedmi razred. Znam da sam tatu malo viđao. Sećam se da je bio veoma razočaran kada je Vojska morala da se povuče sa Košara. Inače, poslednji je napustio Prizren. Prvo je osigurao svoje ljude, a onda su njega sklonili. Bio je veliki patriota - rekao je ovaj čovek koji, kako kaže, patriotizmu danas uči i svoju decu.
Kaže, danas živi za to da svoju decu izvede na pravi put, da budu ponosni na svog dedu heroja, a da će on da se potrudi da bude deo onoga što je njegov otac heroj bio.
Podsetimo, Veljko Radenović proslavio se oslobađanjem Orahovca 1998. godine, kada su albanski teroristi nekoliko dana držali orahovčane kao taoce, gde se istakao svojom hrabrošću. Radenović, kao dijabetičar nije smeo da se izlaže stresnim situacijama, ali se na to nije obazirao. Njegovi saborci kažu da je znao da u jedan džep stavi insulin, a u drugi čokoladu i kaže svojim momcima: „Za mnom braćo!“
Njemu u čast Gavrilo Kujundžić je napisao pesmu ''Đenerale, đenerale'', a u originalu je izvode Ivana Žigon i Kosovski božuri.
Preminuo je 29. septembra 2012. u Kruševcu.
Kurir.rs / Suzana Trajković