OVAKO IZ SRBIJE MOŽETE DO JUŽNOG POLA! Petar otkrio detalje avanture na večnom ledu SAMO KARTA KOŠTA KO STAN U BEOGRADU (FOTO)
Petar Lončar otputovao je na Južni pol pre četiri godine kako bi tamo izveo let paraglajderom.
Krenuo je na Antarktik sa ciljem da to bude sedmi kontinet na kome će izvoditi paraglajding, ali je bio svestan da putovanje do ovog kontinenta nije nimalo lako niti jeftino. Pripremio se tako što je čitao i istraživao sve što je dostupno na internetu i odlučio se na rizik.
- Jedina zemlja iz koje se putuje na Antarktik je Argentina tako da sam seo u avion i sleteo u prestonicu, a zatim otišao do krajnjeg juga odakle kreću svi brodovi za Južni pol na svetu, sem brodova u Čileu koji su rezervisani za naučne ekspedicije. Nisam imao rezervisanu kartu za brod za Južni pol koja košta oko 20.000 dolara. Planirao sam da nađem jeftiniju kartu na licu mesta, mada je to bilo rizično i postojala je velika šansa da sve propadne i da se vratim kući - počinje Petar svoju avanturu za Mondo.
Čak dve nedelje proveo je u Argentini čekajući mesto na brodu i šansu za jeftiniju kartu koju je mogao da priušti. Sreća mu se ipak osmehnula.
- To je luka iz koje kreću svi brodovi i postoji mogućnost da nađete mesto kad neko otkaže ili se ne pojavi na vreme. Bio sam uporan. Svaki dan sam išao od broda do broda, od agencije do agencije i pitao da li ima karta viška. Ako uhvatite last minute ponudu znači da ćete dobiti mesto na brodu i platićete kartu po jeftinijoj ceni. Cena karata koje se kupuju preko interneta su od 18.000 do 25.000 dolara, a ja sam svoju po last minute ponudi platio 3.500 dolara - kaže ovaj snalažljivi putnik.
Ovakva putovanja uglavnom su rezervisana za strance sa "dubljim džepom". Brod je ograničen na 100 mesta i nikakav dokument nije potreban budući da je u pitanju "ničija zemlja".
- Svako putovanje na Južni pol ipak mora da bude organizovano. Putuje se skoro tri dana preko Tihog okeana i Atlanskog okeana. Na mestu gde se ova dva okeana spajaju dolazi do talasa visokih tri do osam metara koji često izazivaju morsku bolest i mučnine. Mnogima je bilo loše, meni nije bilo svejedno, iako se bavim letenjem i ekstremnim sportom - kaže Petar Lončar.
Kada su konačno stigli na Antarktik, brod je postao njihov smeštaj i imali su pravo dva puta dnevno da izađu na kopno u trajanju od nekoliko sati.
- Svaki izlazak na kopno bio je u pratnji vodiča. To je bio Australijanac koji je alpinista sa iskustvom u ekstremnim klimatskim uslovima. Ipak, nije bilo mnogo hladno, bio je novembar, temperatura je bila od -5 do -10 stepeni Celzijusa i to je tamo letnji period. Imali smo obilaske Antarktika, vožnju čamca kroz ledene dine, ali nismo smeli da se krećemo sami iz bezbednosnih razloga. Ako se nekome od putnika bilo šta desi, helikopteru hitne pomoći bio bi potreban čitav jedan dan da stigne i to bi verovatno koštalo milion dolara. Zato su pravila stroga - objašnjava Petar.
Izlazilo se napolje posle doručka i ručka, turisti su imali organizovane šetnje, slušali o nastanku Južnog pola, posmatrali pingvine i foke... Ipak, Petru se po glavi vrzmala samo jedna ideja - kako da raširi krila paraglajdera na mestu na kome su takve aktivnosti strogo zabranjene.
- Generalno, nisam se uklapao u ekipu turista koji su dali veliki novac samo da bi videli Južni pol, pošto sam želeo da poletim paraglajderom. Ali iako na Antarktiku imate kućice za naučna istraživanja u kojima mesecima borave Amerikanci i Britanci, zatim pistu za sletanje letelice, turistima su zabranjene bilo kakve aktivnosti kako ne bi uznemirili i uplašili životinje. Za to su zaprećene kazne od 10.000 dolara. Međutim, ja sam se sprijateljio sa vodičem i dozvolio mi je da napravim let. Čak me fotografisao. To je bio najvredniji trenutak i glavni cilj putovanja je ispunjen - kaže Petar.
Dodaje da na Južni pol vredi otići zato što sve izgleda kao da je sa druge planete i takav pejzaž ne može da se vidi nigde drugde.
- Tamo nema gotovo ničega što je "iz našeg sveta" već samo priroda i životinje. Svakome ko je ograničen budžetom ne bih preporučio ovo putovanje pošto je i dalje rezervisano uglavnom za bogate dok ostali idu na sreću. Iako se spava u kabinama od po dva mesta i hrana je kao u osrednjem hotelu, nema mnogo "običnih ljudi" koji se odluče za ovo putovanje, za koje se nadam da će u budućnosti biti jeftinije - kaže Lončar.
(Kurir.rs/Mondo)