Profesorka dr Marija Đorić, politikolog i Jasmina Andrić, urednica časopisa "Odbrana i bezbednost" istakle su da je u toku jedan opasniji rat od oružanog, medijski rat, koji se vodi između Amerike i Rusije.
- Invazija je dugo najavljivana u medijima i hvala Bogu, ništa od toga se nije dogodilo. Da li su velike sile nešto naučile iz istorije, videćemo u danima koje dolaze. Sada mislim da smo bliži diplomatskom rešenju. Taj rat bi najveće posledice ostavio na Ukrajinu, ali bi imao uticaj i na ceo svet, uključujući i naš region - kaže profesorka dr Marija Đorić, politikolog.
Jasmina Andrić je istakla da se može povući paralela između raketne krize na Kubi i krize u Ukrajini.
- Najveći pobednik raketne krize je bila Kuba. Ali ako bi do sličnog scenarija došlo u Ukrajini, ona bi bila najveći gubitnik. Ona je zemlja koja se nalazi u sredini i mnogo bi izgubila. Mislim da se sada vodi rat između Rusije i SAD-a u tom informacionom polju. Sada prisustvujemo tom propagandnom ratu, a bojno polje je ceo svet, a ne samo Ukrajina - istakla je Andrić.
Marija Đorić je navela da su hibridni ratovi mnogo opasniji od onih koji se vode oružjem.
- Postoje mnogo opasniji ratovi, tzv. hibridni ratovi. Da biste pokorili jednu zemlju, vi ne morate da koristite naoružanje. To možete da radite devastirajući obrazovanje, šireći korupciju, uništavajući njenu porodicu, slabeći njenu ekonomiju. U takvom ratu teško je mapirati protivnika. Kriza u Ukrajini je pokazala nekoliko stvari: prvo, koja je crvena granica za Rusiju, a to je da će oni zaštitit svoje stanovništvo u oblasti Donbasa, a drugo da je Rusija nikada neće složiti da Ukrajina bude deo NATO saveza. Mislim da su to svi shvatili i da će Ukrajina poprilično morati da se nosi sama sa Rusijom ukoliko dođe do sukoba. Srbija bi posebno bila u nezavidnoj situaciji, naš region bi bio pogođen, jer imamo dobar odnos i sa Ukrajinom i sa Rusijom - kaže Đorić.
Andrić je isitakla da u Evropi nema lidera koji bi bio posrednik između dve zategnute strane.
- Oni komuniciraju ovaj informativni rat. Što se tiče naoružanja Amerikanci su uložili ogroman novac za elektronsko naoružanje u Ukrajini. Iz sata u sat je rat informacijama i pitanje je ko će kakav utisak ostaviti na međunarodnoj sceni. Rat i nasilje su samo krajnja opcija, tamo gde staje politika počinje rat. Gde staje diplomatija, počinje ratovanje. Konvencionalni sukob, ono što se kaže puška u rukama, to ne očekujem. Ukrajina ne može da parira Rusiji, da li bi NATO saveznici bili spremni da uđu u sukob, ja zaista ne verujem. Eventualno gde možemo očekivati da se desi nešto je Donbas. To je mesto odakle bi sukob morao da krene. Rusi Ukrajince smatraju bratskim narodom - navodi urednica.
Rusija je Ukrajinu opkolila sa nekoliko strana, a mesto eskalacije sukoba jedino bi mogao da bude Donbas.
- Ukrajina je opkoljena sa nekoliko strana, operativno gledano. Dosta je širok front koji je Rusija napravila oko Ukrajine. Bilo gde, gde su te snage raspoređene može da se desi da eskalira neki sukob. S tim što je Donbas na istoku i dosta je povoljniji što se toga tiče. Na severu ima puno močvara i invazija bi bila dosta teža. Invazija sa Krima bi bila dosta teža, jer je to jedna urbana sredina. Poenta priče je da Ukrajina ne uđe u NATO i Rusija upravo želi da se to trajno reši - ističe Andrić.
Marija Đorić navela je da postoji nekoliko mogućnosti za rešenje krize u Ukrajini, a krajnji ishod je rat.
- Činjenica je da imamo ogromnu inflaciju širom sveta, pa i u Americi, gde je trenutno najveća inflacija u proteklih 40 godina. Nekada nije loše da se pomeri fokus na neku drugu krizu. Postoji više rešenja, prvo je da se redefinišu odnosi između NATO i Rusije, ali i da se Rusiji daju neke garancije, koje nisu pro forme radi. Mislim da će Rusija tražiti da se potpišu neki sporazumi, sa druge strane moguće je da će Ukrajina ostati neutralna neko vreme, s tim što je Zelenski svoju kampanju gradio upravo na ulasku u NATO, što je njihov strateški princip. Krajnji ishod je rat, do koga se nadamo da neće doći, jer to neće biti dobro ni za koga - navodi politikolog.
Postoji opasnost da svaka vlada u Ukrajini bude smenjena, ako ova zemlja ne uđe u NATO.
- Pravi problem sa Ukrajinom je taj što su celu državu izgradili na antiruskom identitetu. Oni žele da se priključe NATO i bilo koje odstupanje od toga povlači opasnost da vlada bude smenjena. Ova kriza je nastala kao posledica krize sa gasom, krize pandemije, ali tu su i izbori u Rusiji, koji se bliže i uvek je bolje staviti fokus na nešto što je van granica - kaže Jasmina Andrić, urednica časopisa Odbrana i bezbednost.
Marija Đorić istakla je da Putin, ako planira napad, sigurno neće uraditi onda kada Amerikanci to kažu.
- Putin ima nepredvidive poteze koji malo zbunjuju zapad, ali to kada zapad najavi napad, mislim da tu priču nećemo gledati - kaže politikolog Marija Đorić.
Kurir.rs
Bonus video: