NAŠAO ŽABU U SALATI, A ONDA JE POČELO NEOBIČNO PRIJATELJSTVO: Ljudi su se smejali i plakali zbog SUDBINE, bilo i pretnji! (FOTO)
Sajmon Kurtis iz Sjedinjenih Država kao dete je silno želeo da dobije kućnog ljubimca. Njegov otac je uzgajao Bernardince, a majci se nije dopadala ideja da životinje žive u porodičnoj kući.
Umesto toga, kao rođendanske poklone je dobijao insektarijume, alat za "lov" na bube ili knjige o životinjama.Jedini ljubimac kojeg je imao je bio legendarni Tamagoči, kojeg je nosio na privesku.
"Sad sam kantautor, pisac i glumac, živim u Los Anđelesu i imam tri čivave - Šarlot, Skarlet i Henrija. Četiri dana pre Božića prošle godine, dok sam boravio sa prijateljima u Tulsi, izvukao sam iz frižidera napola pojedenu kutiju zelene salate.
Unutra je bila nepomična malena žaba, gotovo iste boje kao i list salate. Bio sam zapanjen, ali i zabrinut. Temperatura u frižideru je bila toliko niska da sam se uplašio da je možda već na samrti", prisetio se Sajmon za "Gardijan".
Odlučio je da snimi žabu i postavi video na Tviter, ne bi li dobio neki koristan savet kako da je održi u životu. Istog trenutka, poruke su počele da stižu jedna za drugom, javili su se stručnjaci, laici, oni kojima je malena životinja bila simpatična, ali i kupci zabrinuti za bezbednost hrane.
"Bilo je ispod nule i previše hladno da bih žabu izneo napolje, pa sam probušio rupe na kutiji salate, vratio žabu unutra i poprskao je vodom. Dodao sam joj malo listova i vode za piće i zatvorio poklopac. Nastavio sam da dokumentujem život mog slučajnog ljubimca na Tviteru i nazvao ga Toni. Činilo se da mu pristaje.
Do večeri, hiljade ljudi je bilo zainteresovano za njegovu sudbinu. Ustao sam u 10 ujutru sledećeg dana, nesvestan činjenice da su žabe umetnici kada je bekstvo u pitanju. Toni se probio kroz rupu i seo na drveni okvir vrata", kaže Kurtis.
Biolog kojeg je kontaktirao, posavetovao je Sajmona da Tonija drži u kući još nekoliko dana, dok se vreme ne prolepša i temeperature ne porastu.
"Otišao sam u prodavnicu i kupio mu crviće i malo sklonište za rakove, dok sam razmišljao o trajnom rešenju. U međuvremenu, dobijao sam poruke od ljudi koji su tvrdili da ih je Tonijeva priča dirnula, da plaču i smeju se zbog njega. To me je oduševilo.
Ustanovio sam da Toni ima karakteristike muške žabe - vitko telo, karakterističnu belu liniju i opuštenu kožu ispod vrata - iako nisam mogao da procenim njegov uzrast. Kako se približavalo Badnje veče, još jednom je pobegao, pod tuš. Anketirao sam Tviteraše, pitajući da li da ga zadržim. Bilo je 88.000 glasova - 58 posto ljudi je reklo "da" - ali ja sam još uvek bio neodlučan", objašnjava Sajmon, a prenosi Blic.
Kurtis je ostao u kontaktu sa stručnjacima Odeljenja za zaštitu divljih životinja Oklahome, tada mu je specijalista za žabe, saradnik "Nacionalne geografije" rekao da bi najbolje bilo da zadrži Tonija kao kućnog ljubimca.
"Ako je nosio bolest i nije bio poreklom iz regiona, njegovo oslobađanje je bio rizik za ceo lokalni ekosistem. Tako sam i odlučio - Toni ostaje. Taj prvi tvit je viđen 10 miliona puta. Nisu sve poruke koje sam dobio bile lepe, neki su bili zbunjeni što je žaba bila u mojoj salati. Aktivisti za životinje su tvrdili da sam ga zadržao zbog popularnosti na mrežama, ali sam znao da su moje namere dobre", priznaje Sajmon.
Toni je, kaže, nestašan i nepopravljiv žabac. Nedavno je od kompanije koja prodaje opremu za kućne ljubimce dobio veliki terarijum sa regulatorom temperature i biljkama.
"Dobija četiri, pet cvrčaka svaka dva dana. Uglavnom se krije iza svog lišća i povremeno se "prikazuje" pogotovo noću. Terarijum je bio prevelik da bih ga poneo sa sobom u Los Anđeles, pa sam ga ostavio u Tulsi na staranje mom nećaku. Vraćam se u aprilu i jedva čekam da ga vidim. Jedna od najdirljivijih stvari u vezi sa pronalaženjem njega bila je to što mi se vratilo sećanje iz moje 10. godine: dijagnostikovana mi je leukemija, sa šansom od svega 50 procenata da ću preživeti.
Molio sam roditelje da mi kupe neku igračku u bolničkoj prodavnici. Našao sam staru fotografiju na kojoj je držim. Bila je to žaba. I Toni i ja smo danas srećni što smo živi. Oboje smo preživeli. U tom pogledu, mi smo srodne duše", zaključuje Sajmon svoje neobično iskustvo.
(Kurir.rs/A.M.)
Bonus video: