- Umesto rata, koji su lažno i maliciozno najavljivali Amerikanci, mi povlačimo svoju vojsku u garnizone, rećeno je na vestima ruske TV stanice Rusija 24. Ruski mediji nastavljaju da ismevaju američke najave rata u Ukrajini tvrdeći da je "ruska intervencija jedino u željama i nastojanjima Bele kuće''.
Vladimir Putin spreman je da pregovara o Ukrajini i o garancijama ruske bezbednosti, ističe njegov portparol Dmitrij Peskov.
Kako je istakao, Rusija ne može da provocira ruskom vojskom na ruskoj teritoriji, nego bi trebalo da obrati pažnju na "očito gomilanje ukrajinskih snaga na liniji razgraničenje u Donbasu".
Ruska agencija Ria novosti prenela je reči Peskova da "ne treba da se isključi ukrajinska vojna operacija na tom području".
Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu izjavio je da se trupe, koje su završile sa vojnim vežbama na Krimu i u Južnom vojnom okrugu, koji je uz granicu sa Ukrajinom, vraćaju u svoje garnizone u Zapadni vojni okrug kao i u kasarne i baze u Dagestanu i Severnoj Osetiji.
Televizija objavljuje snimke prvih "ešalona" koji prelaze Krimski most u smeru Rusije, a ministarstvo odbrane emituje snimke na kojima se vidi da se artiljerija i tenkovi tovare na vozove.
NATO ne veruje Kremlju
Moskva tvrdi da ispunjava svoja obećanja, ali generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg pak poručuje kako oni još nemaju pouzdane obaveštajne podatke o tome da se ruska vojska zaista povlači, kao i da ništa ne nagoveštava "realne namere Moskve da deeskalira situaciju uz ukrajinsku granicu".
Ne zna se ni tačan broj vojnika koji odlaze, ali neki ruski mediji navode, pozivajući se na izvore iz ministarstva odbrane, da će vojnici koji učestvuju u manevrima u Belorusiji, nedaleko od ukrajinske granice, ostati na tom području i nakon njihovog završetka 20. februara, bar još neko vreme.
Iako nije bilo intervencije 16. februara, kako je bilo najavljeno, američki predsednik Džo Bajden insistira na tome da "opasnost od napada nije minula", kao i da rešenje krize još nije na vidiku, a tamošnji vojni analitičari spominju da je Ukrajina sada, pogotovo nakon dolska ruskih snaga u Belorusiju, u "obruču" ruskih snaga sa severa, juga i istoka, a spominje se i ruski vojni kontingent u odmetnutoj moldavskoj paradržavnoj tvorevini Pridnjestrovlju, koja se takođe graniči sa Ukrajinom.
Istraživačka grupa Conflict Intelligent Team navodi da se u Crnom moru nalazi 11 velikih desantnih brodova ruske mornarice.
Rusko ministarstvo odbrane objavilo je da su američki brodovi u Crnom moru i Sredozemlju nastojali da "špijuniraju" vežbe ruske mornarice. Iz Moskve na to kažu da nikada nisu nameravali nikoga da napadnu, ali da su spremni da razgovaraju o diplomatskom rešenju ukrajinskog pitanja koje je, kako kažu, tek "deo priče" o garancijama za rusku bezbednost koju traže od Zapada.
Ruski zamenik ambasadora pri UN-u Dmitrij Poljanski izjavio je da se Rusija ne može baviti deeskalacijom jer se ne bavi ni eskalacijom.
- Neka se deeskalacijom bavi Zapad koji širi histeriju o navodnim ruskim ratnim planovima, rekao je Poljanski za rusku agenciju Ria novosti.
'Rusija nastavlja da jača vojni potencijal'
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je da pozdravlja signale iz Moskve o nastavku diplomatskih aktivnosti i napora za prevladavanje krize, ali da "još nismo videli konkretan doprinos Rusije smanjenju napetosti".
Naglasio je kako mu se čini da "Rusija nastavlja da povećava svoj vojni potencijal". Na to nije trebalo dugo da se čeka odgovor pa je Putinov portparol Dmitrij Peskov rekao da je "NATO očito hendikepiran kada ocenjuje stanje" vezano uz Ukrajinu te zbog toga "ne mogu objektivno da sagledaju situaciju" i ruske korake ka smirivanju krize.
U Beloj kući tvrde da Rusija i dalje ima uz ukrajinsku granicu oko 150.000 vojnika. Moskva je zadovoljna izjavnom nemačkog kancelara Olafa Šolca da "proširenje NATO-a nije na dnevnom redu" i da neće biti "tako skoro", iako većina ruskih medija navodi da Putin i Šolc nisu "kliknuli", kako je to bilo s Gerhardom Šrederom ili Angleom Merkel i ističu Šolcovu suzdržanost pa i naglašeno iskazivanje distance prema Putinu, koja se izražavala i u otuđenom masivnom pregovaračkom stolu za kojim su sjedila dvojica lidera.
'Malo teže sa Šolcem'
Poznato je da Putin jako drži do prijateljskih odnosa sa svetskim državnicima koje nastoji da ostvari, a, kako pišu komentatori blisku Kremlju, "sa Šolcem će to ići malo teže". Moskva je pozdravila i obraćanje američkog šefa države Džoa Bajdena ruskom narodu u kojem je rekao da "Rusija nije neprijatelj", a posebno da SAD ni ostale članice NATO-a nemaju raspoređene rakete na teritoriju Ukrajine niti to nameravaju da učine.
- SAD i NATO, kao ni Ukrajina ne ugrožavaju Rusiju, niti želimo da destabilizujemo Rusiju. Građani Rusije, vi niste naš neprijatelj, rekao je Džo Bajden, podsećajući da su Rusi i Amerikanci bili saveznici u Drugom svetskom ratu gde su se " rame uz rame" borili protiv zla nacizma.
-Drugi svetski rat bio je nametnut, a ako Rusija napadne Ukrajinu, to će biti "rat po izboru", bez razloga i povoda, poručio je Bajden Rusima.
Portparil Kremlja Dmitrij Peskov izrazio je zadovoljstvo Bidenovim rečima da "Rusi nisu neprijatelji", ali je dodao da bi mu imponovalo da američki predsednik ne preti Rusiji.
- Te pretnje postale su mantra koja je već dosadna, naporna i užasno ide na živce, rekao je Dmitrij Peskov.
Predsednik Putin ovih dana je najavio da treba da nastavi da pregovara o garancijama ruske bezbednosti, a neki moskovski mediji već najavljuju skori sastanak Saveta NATO-a i Rusije, ali i da bi u prvoj polovini godine Putin i Bajden mogli ponovno da se nađu "oči u oči".
Kurir.rs/Jutarnji list