Maša Gensen novinar Njujorkera objavio je u utorak 15. februara tekst o tome kako je "Vazdušni rat nad Kosovom nagovestio krizu u Ukrajini", sa još zanimljivijom podnaslovom "Dvadeset tri godine kasnije, propagandisti Kremlja i dalje koriste kampanju NATO bombardovanja da opravdaju sopstvene postupke."
Tekst kada se uzme da se pročita može se naći gomila besmislica, fraza i paušalnih tumačenja iz autorovog vidika, koji smatra propagandisti Kremlja i dalje koriste bombardovanje 1999. godine kao tačku poređenja i opravdanja.
Naravno autor zaboravlja ili se pravi nevešt u celoj toj priči da je NATO agresija na SRJ, a prethodno i krvavi raspad SFRJ nagovestio sve ono što imamo danas, a i prethodne intervencije i da je upravo "Vazdušni rat nad Srbijom 1999" bio početak onoga što je lingivsta, anarhista, strukturalista i antiglobalista Noam Čomski nazvao "Novi militaristički humanizam".
U svom tekstu Gensen se osvrće i na jedan detalj iz početka ratne epizode gde je glavni protagonista bio tadašnji ruski premijer Jevgeniji Primakov. Naravno Genesen nije i ovde odoleo da napiše poluistine i besmislice da bi opravdao svoj tekst i o tome kako je tad kako on kaže okončana era saradnje i prijateljstva između SAD i Rusije koja je počela posle Hladnog rata. Naravno zaboravio je da napiše i podseti šta je bilo posle te 1999 u odnosima SAD i Rusije i saradnje.
Naravno, neki su se zalepili za tu temu, što je bio dovoljni osnov da ponovo podsetimo čitaoce na tu epizodu koja se odvijala nad Atalntikom tog 24. marta 1999. godine.
Avion Iljušin IL-62 M RA -86561 poleteo je sa aerodroma Vnukovo. U njemu je bio premijer Ruske Federacije Jevgeniji Maksimovič Primakov. Tog dana ruski premijer krenuo je u radnu posetu Sjedinjenim Državama gde se trebao susresti sa tadašnjim američkim predsednikom Bilom Klintonom.
Poseta je trebala proći rutinski, ali tog 24. marta 1999. neke stvari više nisu bile iste.
"Avion sa Primakovim poleteo je iz Moskve 24.marta. Kada je taj avion usput sleteo na irski aerodrom Šenon, sa Primakovom je uspostavio vezu Jurij Ušakov, ambasador Rusije u SAD. On je informisao ruskog premijera da su po njegovim podacima pregovori u Beogradu propali. Jevgeniji Maksimovič Primakov je odmah stupio u vezu sa potpresednikom SAD Al Gorom.
"Letim u SAD", rekao je Primakov i nastavio, "Ali, ako za vreme mog leta ipak bude donesena odluka da se izvrši napad na Jugoslaviju, molim da me unapred obavestite. U tom slučaju neću sleteti u Vašington".
U Beloj kući su odlučili da ne zaustavljaju faktički već pokrenu ratnu mašineriju. U devet sati uveče po moskovskom vremenu Al Gor je telefonirao Primakovu i otvoreno mu je rekao da udar avijacije po Jugoslaviji postaje neminovan. On se unapred saglašavao sa Primakovljevom odlukom, ali ga je molio da u nekom kominikeu istakne kako se sednica Komisija ne otkazuje nego "odgađa". Primakov mu je odgovorio da SAD čini veoma veliku grešku i da će Rusija biti odlučno protiv. Tad je naredio da se avion okrene nazad i leti u Moskvu. Tek posle toga pozvao je Jeljcina, koji je odobravao njegovu odluku", napisao je Roj Medvedev u svojoj knjizi Boris Jeljcin Rusija na kraju XX veka.
Šta se desilo u Moskvi posle ostalo je tajna jer je Boris Jeljcin pre kraja aprila iznenada imenovao Viktora Černomirdina za svog specijalnog predstavnika za pitanje Jugoslavije i na taj način udaljio Primakova od rešavanja spoljnopolitičkih problema. Već posle dve sedmice odlučio je da razreši dužnost J.M. Primakova, koji je 12. maja 1999. pozvan u Kremlj radi izveštaja o situaciji u zemlji.
Tačno u deset sati Primakov je ušao je u kabinet, kada je Jeljcin počeo da ga prekoreva. Posle 20 minuta sastnaka Primakov je izašao iz kancelarije, a Jeljcin je uveče saopštio da je podneo ostavku. Primakov je posle povratka iz Kremlja sazvao vanrednu sednicu vlade... Poslednje reči na funkciji predsednika vlade u obraćanju ministrima bile su "Duboko vam se klanjam".
Kurir.rs/A.Mlakar