Politički lideri Francuske i Nemačke navodno pokušavaju da nagovore Ukrajinu da ipak počne sa sprovođenjem sporazuma iz Minska, što bi bio veliki ustupak Kremlju.
U jeku ukrajinske krize sve se češće spominju sporazumi potpisani 2014. i 2015. godine, koji su u to vreme imali za cilj stabilizaciju situacije i prekid rata u ukrajinskoj regiji Donbas, kojom vladaju proruski separatisti, ali nikada nisu u potpunosti implementirani.
Sporazumom koji je postignut uz posredovanje Pariza i Berlina, okončan je brutalni rat između Ukrajine i proruskih separatista na istoku zemlje, podseća Telegraf.
U njemu se od Ukrajine tražilo da provede ustavnu reformu koja bi osigurala široku autonomiju oblastima Lugansk i Donjeck. Od Rusije se tražilo da u potpunosti povuče svoje vojnike iz tih regija.
Kijev je tvrdio da sporazum ne može da se sprovede jer Rusija nije ispunila svoj deo nagodbe. Ukrajinske vlasti smatraju da bi se tim sporazumom proruskim snagama omogućio uticaj na spoljnu i unutrašnju politiku Kijeva.
Raniji pokušaji implementacije sporazuma izazvali su masovne proteste u Ukrajini, a sve vreme se u pozadini spominje da bi, pokuša li Kijev danas da implementira sporazume, u Ukrajini došlo do građanskog rata.
U sredu je portal Kijev independent preneo izjave nekolicine ukrajinskih i diplomatskih izvora koji tvrde da su francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc nagovarali Kijev da pokaže napredak u poštovanju sporazuma iz Minska, i to dok su obojica ovih dana bili u diplomatskoj ofanzivi u Rusiji i Ukrajini.
Rusija ne pominje mogućnost povlačenja vojnika iz Donjecka i Luganska i, umesto toga, ponudila je državljanstvo za više od 700.000 ljudi u te dve regije, uključujući i pobunjenicima.
Od početka najnovije krize, Velika Britanija jedva da je spominjala sporazum iz Minska, pri čemu je Boris Džonson naglašavao da svetske sile ne mogu da naređuju Ukrajini šta da radi.
Naznaku da bi ukrajinska vlada mogla pod pritiskom da kapitulira i počne sprovođenje sporazuma bez povlačenja ruskih snaga, dala je visoka ukrajinska zvaničnica koja je rekla da bi Kijev mogao na referendumu da zatraži odgovor o sprovođenju sporazuma.
- Šta preostaje našem predsedniku? Na koga može da se osloni? Na ukrajinski narod, rekla je Irina Vereščuk, zamenica ukrajinskog premijera na TV kanalu 1+1.
Na pitanje da li je zaista moguće raspisivanje referenduma, Vereščuk je rekla da bi ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski mogao da dopusti tu mogućnost ako mu ponestane drugih opcija.
U utorak je ruski lider Vladimir Putin na zajedničkoj konferenciji sa Olafom Šolcom istakao da će mir u Ukrajini biti moguć tek kada Kijev počne da sprovodi odredbe sporazuma iz Minska.
Dimitrij Peskov, portparol Kremlja, rekao je da ukrajinski zvaničnici šalju nejasne signale o svojoj privrženosti sporazumima iz Minska nakon poseta Makrona i Šolca.
- S jedne strane, Kijev ističe predanost sporazumima iz Minska. S druge strane, čuju se mišljenja da bi poštovanje sporazuma iz Minska značio kolaps Ukrajine, rekao je Peskov.
Ruski parlament u utorak je usvojio zakon kojim se Putin poziva da prizna separatističke republike u istočnoj Ukrajini, ali je ruski predsednik dao naslutiti da neće to odmah učiniti.
Peskov je u sredu priznao da bi priznavanje Donjecka i Luganska kao nezavisnih država uništilo sporazum.
- Stav je predsednika da je sprovođenje dogovora iz Minska najvažnije, rekao je Peskov.
Kurir.rs