Do pogoršanja situacije je došlo usled napetih odnosa između Rusije i NATO-a, čije članice tvrde da Moskva planira "invaziju“ na Ukrajinu.
Pobunjenici na istoku Ukrajine koje podržava Rusija optužili su ukrajinske vlasti da su napale njihovu teritoriju i da krše dogovore o okončanju konflikta, javio je Rojters.
Ukrajinski separatisti poručili su da još uvek pokušavaju da utvrdie da li je uu tim napadima neko stradao.
Situacija se pogoršala
Za sada nije jasno koliko su incidenti ozbiljni, a izostala je i trenutna reakcija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) koja prati situaciju u istočnoj Ukrajini, iako je u poslednjih nekoliko dana smanjila broj svojih promatrača.
Milicija Luganske Narodne Republike je saopštila da se situacija u regionu značajno pogoršala tokom proteklog dana, pošto Kijev pokušava da eskalira sukob.
LNR je pozvala međunarodne posmatrače da snime napad i preduzmu mere za sprečavanje agresije Ukrajine, prenosi Sputnik internacional.
Ranije tokom dana, ukrajinska vojska je ispalila minobacačke granate i granate na četiri lokaliteta u samoproglašenoj Luganskoj Narodnoj Republici (u četvrtak u 2.30 po GTM), saopštio je Zajednički centar za kontrolu i koordinaciju.
"Ukrajinske oružane jedinice grubo su prekršile režim prekida vatre, koristeći oružje koje bi, u skladu sa sporazumima iz Minska, trebalo da bude povučeno“, rekao je oficir misije LNR pri ZSO.
Sa druge strane, srpski Sputnjik prenosi da su ukrajinske snage bezbednosti jutros dva sata granatirale devet naselja na teritorijama Donjecka i Luganska.
Sputnjik Srbija prenosi, pozivajući se na Donjecku novinsku agenciju, da je ispaljeno oko 160 granata velikog kalibra.
Predstavnik samoproglašene Donjecke Narodne Republike naveo je da su jedinice Narodne milicije DNR uzvratile vatru na položaje ukrajinskih snaga koje su granatirale teritoriju republike.
"U cilju zaštite civilnog stanovništva, naši branioci bili su prinuđeni da uzvrate vatru kako bi suzbile paljbu protivnika. U toku je preciziranje informacija o civilnim žrtvama i oštećenjima civilnih infrastrukturnih objekata“, objasnio je predstavnik Narodne milicije.
Demanti Ukrajine
Sa druge strane, Ukrajina je oštro demantovala sve navode, navevši da je vatra otvorena na njihovu vojsku.
"Uprkos činjenici da je vatra otvorena na naše pozicije iz zabranjenog oružja, uključujući artiljeriju od 122 milimetara, ukrajinske snage nisu uzvratile", rekao je za Rojters neimenovani visoki zvaničnik Ukrajine.
Slični incidenti nisu rijetkost posljednjih osam godina, međutim ovaj najnoviji sukob ukrajinskih separatista i vladinih snaga ima dodatni značaj jer se odvija u kontekstu aktuelnih rusko-ukrajinskih tenzija.
Vlasti Harkova: Ne paničite!
Vlasti drugog po veličini ukrajinskog grada Harkova pozvale su stanovnike da ne paniče i "ne podležu ruskoj propagandi ili psihološkim napadima".
Sporazumi iz Minska
Sporazumi iz Minska, dogovoreni u februaru 2015, predviđaju prekid vatre između samoproglašenih republika Donjecka i Luganska i Kijeva, povlačenje vojnog osoblja, obnavljanje ekonomskih veza i ustavnu reformu u Ukrajini koja bi obezbedila nacionalni prava.
Ruski predsednik Vladimir Putin ranije je istakao da sporazumi iz Minska o sukobu na istoku Ukrajine predstavljaju jedino moguće rešenje tog pitanja, ali Kijev ne želi da ih ispuni. Prema Putinovim rečima, Ukrajina odugovlači pregovore o rešavanju sukoba, a u tom kontekstu NATO raspoređuje vojnu opremu bliže granici sa Rusijom.
Sukob na istoku Ukrajine počeo je 2014. godine, nakon državnog udara u Kijevu. Donjeck i Lugansk su odbili da priznaju novu vladu i proglasili su nezavisnost od Ukrajine. Kao odgovor, Kijev je pokrenuo vojnu operaciju.
Rat je odneo najmanje 31.000 života, dok je preko 2,5 miliona civila bilo interno ili eksterno raseljeno, stotine hiljada njih našlo je utočište i dobilo rusko državljanstvo. Prošlog meseca Moskva je upozorila da neće tolerisati bilo kakve provokacije Kijeva u Donbasu, niti bilo kakve napade na ruske građane koji tamo žive.
Ukrajinska kriza
Bilo kakva eskalacija konflikta u višegodišnjem sukobu ukrajinske vlade i proruskih separatista koji su 2014. zauzeli deo teritorija u istočnoj Ukrajini, mogla bi dodatno da pojača aktuelne napetosti.
Američke obaveštajne službe smatraju da bi Rusija mogla da izmisli izgovor za invaziju na Ukrajinu, a kao primer navode mogućnost objavljivanja snimka lažnog napada, što je Moskva odbacila.
Rusija je ove nedelje objavila da po završetku vojnih vežbi povlači deo vojske sa područja blizu granice, ali Ukrajina tvrdi da nema dokaza da se to zaista i dešava, dok SAD dolivaju ulje na vatru tvrdnjama da umesto da povuče vojsku, Rusija na granicu dovodi još vojnika.
Donji dom ruskog parlamenta u utorak je izglasao slanje zahteva predsedniku Vladimiru Putinu da prizna nezavisnost samoproglašenih proruskih separatističkih republika u istočnoj Ukrajini, Luganska i Donjecka.
Kremlj je nagovestio da Putin, za sada, to ne namerava da uradi.
Kurir.rs/Sputnik
Bonus video: