Bilo da kampuje pred ukrajinskom granicom ili se kreće u ogromnim kolonama po vlastitoj teritoriji, ruska vojska je prisilila svet da pažljivo sluša Vladimira Putina koji želi da redefiniše bezbednost u Evropi.
Ruski predsednik uvrstio je jačanje vojske među prioritete svoje dvadeset godina duge vladavine.
Nakon propasti Sovjetskog Saveza, zastarele i zanemarene vojne snage sistemski su opremane novi borbenim avionima, tenkovima i raketama, otvarane su nove baze na Arktiku i obnovljene patrole strateških bombardera u stilu Hladnog rata, piše Hina.
Modernizovane ruske oružane snage danas su ključni alat Putinove spoljne politike, ocenjuju stručnjaci.
Putin ima velike planove, kaže Dmitrij Trenin, direktor moskovskog centra Karnegi.
"Ukrajinska kriza pokazala je, prvi put od završetka Hladnog rata, da je Rusija spremna i vojnom silom da spreči dalje širenje zapadnog saveza na prostor koji je bio u sferi nekadašnjeg Sovjetskog Saveza", kaže Trenin.
"Gotovo je sa geopolitičkim povlačenjem koje je Rusija počela pre tri decenije", dodao je on.
Mesecima je Rusija premeštala vojsku prema granici sa prozapadno orijentisanom Ukrajinom, na šta su zapadne prestolnice sve glasnije upozoravale da je ruski napad neminovan, da se može dogoditi svaki dan, a od prošle nedelje su počele da povlače svoje osoblje iz Ukrajine.
Ovim su predvodile Sjedinjene Države koje su pozvale svoje građane da napuste Ukrajinu i ambasadu iz Kijeva preselile u zapadniji grad Lavov navodeći kao razlog "dramatično ubrzanje" gomilanja ruskih vojnika.
U utorak je Rusija objavila da se njezini vojnici vraćaju u baze nakon završenih, ranije planiranih vojnih vježbi, a Zapad tvrdi da se to na terenu ne vidi.
Putinove pobede
Mesecima su društvene mreže zatrpavane snimcima ruskih tenkova parkiranih u snegu uz granicu s Ukrajinom ili vozova natovarenih raketnim bacačima i drugom opremom.
Rusija na pragu Evropske unije pokazuje mišiće održavajući u Belorusiji vojne vežbe sa zemlja-vazduh S-400 sistemima i sistemima protivazduđne odbrane Pancir.
Moksva je prošlog meseca najavila i niz pomorskih vojnih vežbi u Atlantskom okeanu, na Arktiku, Pacifiku, Sredozemlju i drugde.
Sa oko milion aktivnih pripadnika oružanih snaga i najmodernijim oružjem, ruska vojska jedna je od najvećih i najsnažnijih na svetu.
Moskva ima drugi najveći arsenal nuklearnog oružja na svetu i ogromne zalihe balističkih projektila.
Putin je znatno ulagao u razvoj "nevidljivog" oružja koje može da nadmudri postojeće sisteme, a to uključuje interkontinentalne rakete Sarmat te krstareće rakete Burevestnik.
Poslednjih godina ruski lider je nizao uspehe i na bojnom i na spoljnopolitičkom polju i pobedama je jačao svoju popularnost u zemlji uprkos ekonomskim teškoćama.
U januaru, Rusija je poslala vojsku u Kazahstan u pomoć prijateljskom režimu te izvela operaciju koju je nazala mirovnom usred masovnih protesta u kojima je bilo i mrtvih.
Godine 2015. Rusija se uključila u sirijski sukob vazdušnom operacijom i preokrenula dotadašnji tok rata u korist predsednika Bašara al-Asada koga je Zapad već gotovo otpisao.
Intervencijom je Moskva omogućila Asadu da vrati pod nadzor delove Sirije koje su mu oteli islamisti ili frakcije povezane sa zapadnim silama. Sirija je Rusiji poslužila kao dobar vojni poligon.
Godinu dana pre, 2014. godine, ruske specijalne snage pripojile su ukrajinsko poluostrvo Krim u vojnoj operaciji bez prolivanja krvi.
Nešto ranije, 2008. godine, petodnevnim ratom ruske snage porazile su gruzijsku vojsku.
Oružje - uticajan alat
Vojska je sjajan alat za širenje uticaja", kaže Vasilij Kašin, vojni analitičar u Visokoj moskovskoj školi ekonomije.
"S vojne tačke gledišta, svako koncentrisanje vojnika zahteva odgovor", dodaje Kašin.
Analitičari ipak ističu da osim pokazivanja sile Kremlj nema mnogo snažnih poluga za širenje uticaja na međunarodnoj sceni.
Zapad optužuje Moskvu da se koristi svojim velikim energetskim resursima kao geopolitičkim oružjem ali posmatraći kažu da Rusija ne može sebi da priušti luksuz da se odrekne čvrste valute koju dobija prodajom svojih energenata, jer je to pogon za njenu privredu.
Iz podataka kojima raspolaže agencija Frans pres vidi se da je u 2021. godini Ukrajina potrošila 4,3 milijarde dolara, Rusija 62,2 milijarde, a SAD čak 754 milijardi dolara na obranu.
U procentu je to za Ukrajinu 2,36 posto, odnosno 2,78 za Rusiju a za SAD 3,29 BDP-a.
Modernizacija ruske vojske sprovodila se na uštrb diversifikacije ekonomije i velikih infrastrukturnih i socijalnih projekata.
Koliko god zadivljujuća bila, ruska vojska ne može se meriti s američkim ratnim strojem i zato, ako izbije sukob, pobednika neće biti.
"U teoriji, ruska vojska bila bi sposobna neko vreme da se odupire snagama NATO-a u Evropi, ali generalno, vojna superiornost Sjedinjenih Država nad Rusijom vrlo je velika", kaže Kašin.
"Svaki direktni vojni sukob sa NATO u Evropi vodit će nekontrolisanoj eskalaciji i prelivanju u nuklearni rat", upozorava on.
Kurir.rs/Index.hr