Jedinac Vasilije nestrpljivo je očekivao brata ili sestricu, nisu ni sanjali da će im se želja ispuniti četvorostruko
SUBOTICA - Sedam godina je tročlana porodica Krstić iz Subotice želela prinovu, a i njihov jedinac Vasilije je nestrpljivo očekivao brata ili sestricu. Nisu ni sanjali da će im se želja ispuniti četvorostruko, jer je Mirjana uspela vantelesnom oplodnjom, u novembru 2018. da rodi četvorke, Dimitrija, Božidara, Zaharija i devojčicu Melaniju.
Za stolom je sada sedmočlana, petoro mališana, koji su u kuću uneli mnogo radosti. Dva meseca mališani su bili u inkubatoru u narodnom frontu, a u januaru pre tri godine mama Mira i tata Mladen prvi put u kuću su uneli svoje četvorke.
- Osmogodišnji Vasilije je bio presrećan. Planirali smo brata ili sestru svom prvencu, a podarili smo mu tri brata i sestricu. Naše mrvice su po rođenju imale od 860 do 110 grama, a sada u proseku imaju oko 15 kilograma, visoki su oko 92 santimetra, a za nas su sada već mali „divovi“, priča Mirjana za Kurir.
Subotičke četvorke su prve i u Srbiji, posle 7 godina, a Mirjanu su ohrabrivali svi, uz četitke joj uputili poruke da je mama heroj. Roditelji su se hrabro suočili sa četiri puta većim potrebama za decu.
Pomažu i bake, Mirjana se sa 29 godina posvetila deci, a tata Mladen radi čitav dan. Sada ga četvoro trogodišnjaka dočeka na vratima, grle i pitaju „jel da nećeš više ići na posao“. Krstići kažu, da će svoju decu izvesti ih na put i pružiti im sve, koliko god bilo teško.
- Za sada imaju sve, iako ih je petoro. Dok smo zdravi, ne brinemo. Kada krenu u školu, biće potrebno mnogo više, kaže Mira uz osmeh, u neverici i sama, da su mališani već toliko porasli. Za, recimo, jedan doručak, na stolu porodice Krstić nađe se 15 jaja, litar mleka i jogurta, dnevno je potrebno i po dva kilograma voća, osim kad ga zamene slatkišima, što vole kao i sva deca. Svaki dan se kuva ručak i uglavnom se taj dan sve i pojede, priča nam Mirjana o svakodnevnici sa petoro dece.
Ona uspeva u 32. godini da bude organizovana i savremena majka i mlada žena i supruga.
-Kad naše mališane uveče spremimo za spavanje, pogledamo film sa Vasilijem (11), da mu malo nadoknadimo vreme, koje smo ranije posvećivali samo njemu. Ovog januara smo ga bez braće i sestre odveli na zimovanje, bio je presrećan, taj sjaj i sreća u dečjim očima kad su u centru pažnje, baš ću pamtiti, jer smo posle tri godine, par dana bili samo njegovi, pošto su nam bake izašle u susret i čuvale četvorke, koje su lane, u drugoj godini po rođenju prvi put doživele sneg.
Mira se priseća da je bilo nezaboravno i za njih i za mališane.
-Pitali su šta je to belo i hladno. Božidar se prvi oslobodio, pa i ostali za njim, uživali su na sankama i igri u snegu. Stariji Vasilije je na Kopaoniku naučio već da skija, a sada je u dobi kada stalno želi nešto novo. Kako će nam biti kada svi budu želeli da uče, verovatno zanimljivo, ali će i da košta, pa se nadam da ćemo uspeti sve da postignemo, smeška se Mirjana.
Nije joj ništa teško, kaže da sve stiže.
- Dok su mališani u vrtiću, odem i na trening, ponekad i na kafu s drugaricom, trudimo se i mi i bake koje pomažu da motivišemo našu decu da budu srećni i radosni, kaže nam Mirjana.
O odrastanju dece, Mirjana kaže da je život svake majke posebna priča, posebno kada odjednom dobijete nekoliko mališana.
- Izgovorene prve reči su im bile različite, jedno je prozborilo baka, drugo, mama, dvoje - tata. Prvi koraci su bili uzbudljivi, jer svih četvoro kreću istovremeno, nije lako. Smejali smo se prvim odlascima na noše, pa i pokušajima da se sami obuku, ali pamtimo i neprospavane noći, shvatajući strpljivo da ipak rastu, priseća se majka mališana.
Kaže i da se ljubavlju i ranijim ustajanjem sve stiže.
-Na trening odem kad god mogu, jer mislim i na svoje zdravlje i potrebna sam svojoj porodici zdrava i zadovoljna, a to jača i duh i energiju, a i mene čini srećnom, poručuje Mirjana mladim majkama.
Kurir.rs/N.H./Foto: Privatna arhiva