Infekcija COVID-19 praćena „tihom pandemijom“ mentalnih problema kod ogromnog broja ljudi na svetu.
Strah od smrti, kao temeljni strah svih strahova, dovodi do različitih poremećaja, ako predugo tinja u nama.
Šta su napadi panike, a šta su anksiozni napadi, kako da ih prepoznate i kako da ih pobedite, objasnila je psihoterapeut Ljiljana Kovačević.
- Kada govorimo o panici i anksioznosti, to su dve različite negativne emocije. Panika je emocija koju osećamo u trenutku kada se osećamo izuzetno ugroženo i kada imamo malo vremena da reagujemo, kod napada panike nemamo jasan okidač za to. Kod straha se osećamo direktno ugroženo. Anksioznost je jedna od emocija koja predstavlja strepnju, neizvesnu i osoba ne zna da li ima kapacitet da prevaziđe neku buduću situaciju - rekla je Ljiljana gostujući u Pulsu Srbije na Kurir televiziji.
Ističe da su prvi znaci anksioznosti neracionalna briga o budućnosti.
- Kada počnemo da brinemo, onog momenta kad razmišljamo o budućnosti i krenemo da brinemo tu nastaje anksioznost. Javlja se i briga oko brige i to predstavlja začarani krug. Bitno je to prepoznati i shvatiti da vrlo često ne umemo sami da rešimo to. Anksiozni smo oko različitih stvari, to se razlikuje od čoveka do čoveka. Anksioznost može dugo da traje za razliku od napada panike. Kod napada panike osećamo vrtoglavicu, pojačan puls, strah od gubitka kontrole - kaže Kovačević.
Psihoterapeut je potom i objasnila na koji način možemo sprečiti napad panike.
- Postoji nekoliko načina da se umiri panični napad. Neophodno je da se umirimo, i da onda u tom trenutku mislimo o nečemu drugom. Kada osetimo da doživljavamo panični napad, pomaže glasno razmišljanje. Postaviti glasno sebi pitanje da li sam ja sada ugrožen. Možemo umiriti disanje, postoji tehnika disanja. Izdisaj treba da traje 2 do 3 puta duže nego udisaj. Jedna od sledećih tehnika jeste disanje u papirnu kesu. Važno je da kada kesu koristimo, važno je da pokrijemo i nos i usta, treba disati u kesu 6 do 8 puta. Ciklus je dovoljno ponoviti 2 do 5 puta i napad panike će nestati - objasnila je psihoterapeut Ljiljana Kovačević.
Kurir.rs/M.L.
Bonus video: