FAMOZNO SVETISLAV BASARA: Igre s kaminom
Savetujući nekog mladog dvoranina kako da uspe u dvorskom životu, jedan iskusan, drevni dvoranin je kralja - centralnu figurnu svih dvorova - uporedio sa ognjištem.
Vidi, sinovac, rekao je iskusni dvoranin mlađahnom, kralj ti je kao kamin. Ako si predaleko od njega, ozepćeš, ako li si pak preblizu, opeći ćeš se. Ono što važi za kralja, s donekle obrnutim predznakom, važi i za Rusiju. Ako si predaleko od nje, hteo - ne hteo zebeš, Moskva odma zavrne slavinu gasa, ako li si preblizu, to može da te košta NIS-a i - još gore - nemilosti Rusijinih karadušmana.
Stvar se dodatno komplikuje ako se graničiš s Rusijom. U tom slučaju, Rusija ti je sa svih strana, plus (u novije doba) i odozgo, iz vazduha. U relativno novijoj istoriji nije bilo geosiledžije koji nije meračio da osvoji Rusiju. Osim u Napoleonovom slučaju - ništa lično. Ekonomija je u pitanju. Ruska prostranstva su neiscrpni izvor takozvanih strateških sirovina.
Malo je poznato, ali najbliži nedostižnom cilju - pokoravanju Rusije - bio je švedski kralj Karlo XII, fanatik čija su vojevanja pala u zasenak Napoleonovog i Vermahtovog pohoda. Kako su prošli Napoleon i Vermaht, to znamo. Da se ne ponavljamo.
Nakon Vermahtovog fijaska, vojne doktrine ruskih karadušmana su zaključile da je osvajanje Rusije džaba krečenje, pa su promenile strategiju. Umesto da traće ljudstvo i materijal na osvajačke pohode, strategije su došle na ideju da Rusiju opkole sa svih strana tako što će države nastale raspadom SSSR ispoprimati u NATO. Kakvi su im bili dalji planovi, to ne znam. Vojna tajna. Sumnjam da i strategije znaju.
Da se bar sa jedne strane ne bi graničile s Rusijom, neke eks-SSSR države su pristupile NATO, Rusija je škrgutala zubima, ali je to sportski podnela, ali kad je na red došla Ukrajina, to je već bila žaba koju Matuška nije ni mogla ni htela da proguta.
Moja neznatnost inače ima razumevanja za nastojanja Ukrajine da se otrgne gvozdenom zagrljaju starije sestre, ali bilo je preskromno pametno krenuti putem baltičkih zemalja i jurnuti u NATO. Na to se ne usuđuje ni Srbija, koja je najmanje hiljadu km daleko od najbliže ruske granice - Crna Gora se „izvukla“ za 25 km - uopšte mi nije jasno kako su majke kijevske invencije pomislile da bi Rusija dopustila natoizaciju Ukrajine, a tek mi nije jasno kako su narečene majke pomislile da bi NATO ratovao za Ukrajinu kad se iz aviona videlo da NATO Ukrajinu hoće da primi u članstvo da bi ona ratovala umesto njega. I tako je Rogonja, ka i vazda, došao po svoje. Ruska vojska je došla na granicu Ukrajine, a majke NATO invencije proriču datum napada.
Da li će napada biti, to se ne zna. Videćemo. Ali za divno čudo, izgleda da su majke zvanične beogradske invencije poslušale savet drevnog dvoranina, pa su se pozicionirale ni preblizu ni predaleko od kamina. Dovoljno blizu da gasa ima, dovoljno daleko da ne naljute ruske karadušmane.
P. S. Ovo što čitate, samo pristojnije, možete i gledati svake subote uveče na televiziji Kurir.