Tokom protekla tri dana došlo je do pojačanog granatiranja duž nekoliko delova ukrajinske granice. Ukrajinci tvrde da granatiranje sprovode separatisti koje podržava Rusija, dok separatisti navode da to radi ukrajinska vojska odnosno da je ona ta koja granatira područja na kojima žive civili.
U četvrtak je pogođen dečji vrtić na teritoriji pod kontrolom Ukrajine, koji se nalazi manje od 5 kilometara od prve linije fonta. U petak i subotu ukrajinske vlasti izvestile su o daljem naglom granatiranju teškim naoružanjem, koje je sporazumima iz Minska zabranjeno unutar 50 kilometara od linije razdvajanja. Ukrajinske vlasti navode da je samo u četvrtak bilo 60 kršenja primirja.
Čelnici dve proruske teritorije, Luganske i Donjecke Narodne Republike, tvrde da Ukrajinci planiraju veliku vojnu ofanzivu na tom području. U petak su organizovali masovne evakuacije civila u Rusiju i prozvali na oštu mobilizaciju. Mđeutim, ukrajinske vlasti su u više navrata porekle ove navode.
-Postoji velika opasnost da predstavnici Ruske Federacije zapravo žele da isprovociraju neke događaje. Oni mogu da naprave stvari koje nemaju veze sa našom vojskom, rekao je u petak Oleksij Danilov, čelnik ukrajinskog Veća za nacionalnu bezbednost.
Moderna istorija Donbasa
Kada su 2014. godine pobunjenici koje podržava Rusija zauzeli vladine zgrade u gradovima širom istočne Ukrajine, došlo je do izbijanja sukoba, nakon čega su dve oblasti u regiji Donbas ostale u rukama separatista. Rusija je tada i anektirala Krim, što je izazvalo međunarodnu kritiku.
Područja u Donbasu pod kontrolom separatista postala su poznata kao Luganska Narodna Republika (LPR) i Donjecka Narodna Republika (DPR). Ukrajinska vlada tvrdi da su te dve regije zapravo pod ruskom okupacijom. Samoproglašene republike ne priznaje nijedna vlada, uključujući Rusiju, a ukrajinske vlasti odbijaju da razgovaraju sa bilo kojom od njih.
Sporazum iz Minska iz 2015. rezultirao je klimavim dogovorom o prekidu vatre, a sukob je prerastao u statični rat duž linije koja razdvaja ukrajinsku vladu i područja pod kontrolom separatista. Sporazumi iz Minska zabranjuju naoružanje u blizini te linije.
U sukobima u regiji Donbas je u tome periodu poginulo više od 14.000 ljudi, a Ukrajina navodi da je 1,5 miliona stanovnika bilo prisiljeno da napusti svoje domove, pri čemu je većina ostala u područjima Donbasa koja su i dalje pod kontrolom Ukrajine.
Koliko je Putin umešan u sukob?
Separatisti u Donbasu imali su značajnu podršku Moskve. Rusija tvrdi da tamo nema svojih vojnika, ali američki, ukrajinski zvaničnici i NATO kažu da ruska vlada opskrbljuje separatiste savetima i obaveštajnim podacima, kao da među njih infiltrira i svoje vojnike, piše CNN.
Rusija je takođe u poslednjih nekoliko godina dala stotinama hiljada ljudi u Donbasu ruske pasoše, dok je parlament te zemlje preporučio Kremlju da službeno prizna delove LPR-a i DPR-a kao nezavisne države, za šta američke vlasti kažu da je znak toga da Putin nema nameru da se pridržava Sporazuma iz Minska.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba rekao je u srijedu da Ukrajina "neće stati dok ne oslobodi svoje teritorije u Donbasu i na Krimu te sve dok Rusija ne plati svu štetu koju je prouzrokovala Ukrajini".
Putin je dugo optuživao Ukrajinu za kršenje prava etničkih Rusa i onih koji govore ruski u Ukrajini, a rekao je da je u okviru prava Rusije da vojno interveniše kako bi ih zaštitila. U sredu je rekao da ono što se dešava u Donbasu ''podseća na genocid''.
Trenutna situacija u Donbasu
U subotu su ljudi iz regija pod kontrolom separatista poslušali naredbu o evakuaciji i krenuli su autobusima preko ruske granice. Ruske vlasti obećale su im sklonište i odštetu, dok su ruski državni mediji izveštavali da hiljade ljudi odlaze zbog straha od ukrajinske agresije.
Novinske agencije iz Rusije su u subotu izvestile da je oko 10.000 ljudi već prešlo granicu. Ruske vlasti kažu da su spremne za dolazak do 900.000 ljudi, iako je separatističko vođstvo naredilo muškarcima da ostanu i da se bore, odnosno najavilo opštu mobilizaciju.
Kao što je to bilo i 2014., regija Donbas je sada središte sukoba Istoka i Zapada - između Putinove težnje da ponovno uspostavi kontrolu i težnje Ukrajinaca da se pridruže grupi evropskih demokratija.
Kurir.rs/CNN/Index.hr