Pranje novca, krijumčarenje droge, korupcija, mučenje samo su neki od "poslova" klijenata poznate svetske banke.
Ogromno curenje informacija iz jedne od najvećih svetskih privatnih banaka, Credit Suisse (Kredi Svis), razotkrilo je skriveno bogatstvo klijenata umešanih u mučenje, trgovinu drogom, pranje novca, korupciju i druga teška krivična dela.
Brojni svetski mediji mesecima su "kopali" kako bi došli do detalja o računima povezanim sa 30.000 klijenata CS banke širom sveta koji su otkrili da su oni imali račune sa više od 100 milijardi švajcarskih franaka u jednoj od najpoznatijih švajcarskih finansijskih institucija.
Curenje informacija - do koga je došlo zahvaljujući zviždaču koji je želeo da razotkrije, kako kaže, "nemoralne zakone o tajnosti" (tvrdi da je izgovor o zaštiti finansijske privatnosti samo smokvin list koji pokriva sramotnu ulogu švajcarskih banaka kao učesnika u utaji poreza) - pokazalo je široko rasprostranjene propuste SC, uprkos ponovljenim obećanjima tokom decenija da će ukloniti sumnjive klijente i nezakonita sredstva.
Neki od razotkrivenih računa su privatni, a neki su korporativni. U proseku se na njima nalazilo oko 7,5 miliona švajcarskih franaka. Neki su otvoreni još tokom 1940ih godina, ali više od dve trećine nakon 2000. godine. Deo je i dalje u funkciji.
Pa tako se saznalo da su među klijentima CS su trgovac ljudima sa Filipina, šef berze u Hongkongu zatvoren zbog mita, milijarder koji je naručio ubistvo svoje devojke - libanske pop zvezde i rukovodioci koji su opljačkali državnu naftnu kompaniju Venecuele, kao i korumpirani političari od Egipta do Ukrajine.
Sa jednog računa u vlasništvu Vatikana potrošeno je 350 miliona evra u navodno lažno ulaganje u imovinu u Londonu koja je u središtu tekućeg krivičnog suđenja nekolicini optuženih, uključujući kardinala, piše Gardijan koji je jedan u nizu medija koji su mesecima radili na ovoj istrazi.
Credit Suisse je u saopštenju naveo da "kako snažno odbacuje optužbe o navodnoj poslovnoj praksi banke".
Tvrde da su navodi o kojima su mediji (uključujući Njujork tajms, Mond, Sudojče cajtung) pisali bazirani na "selektivnim informacijama koje su izvučene iz konteksta i tako rezultirali tendencioznim interpretacijama poslovanja banke".
Takođe, kažu da se optužbe većinom odnose na "istorijske slučajeve" i da neke datiraju "iz vremena kada su zakoni, prakse i očekivanja od finansijskih institucija bila znatno drugačija od onih danas".
Trenutak objave ovih podataka dolazi u izuzetno loše vreme za Credit Suisse. Banka se već bori sa štetom nastalom zbog nekoliko nedavnih skandala. Na udaru je zbog kršenja kovid pravila, novčano je kažnjena zbog uloge u skandalu oko kredita u Mozambiku, a ovog meseca je ušla u istoriju kao prva švajcarska banka koja se suočava sa krivičnim optužbama - da je pomogla bugarskoj mafiji da opere novac "zarađen" prodajom kokaina.
Osim same banke, u problemima bi mogla da se nađe i sama Švajcarska kao država poznata po jednim od najtajnovitijih bankarskih zakona.
Novinari Gardijana i drugih svetskih medija iskopali su interesantne podatke o klijentima Credit Suiss banke.
Jedan od klijenata banke bio je Ronald Li Fuk-šiu, šef berze u Hongkongu koji je pao na dno 1990. godine kada se saznalo da je primao mito u zamenu za upis firmi na berzu.
Pominje se i švedski kompjuterski tehničar Stefan Sederholm koji je dobio doživotnu kaznu zatvora zbog trgovine ljudima na Filipinima.
Tu je i Helen Rivil, advokatica koja je 1992. godine osuđena jer je pomagala u pranju novca za ozloglašenog Ferdinanda Markosa, nekadašnjeg predsednika Filipina i jednog od najzloglasnijih klijenata ove banke.
Na listi su i nekadašnji premijer Ukrajine Pavlo Lazarenko, optužen za korupciju, ali i saradnici i sinovi nekadašnjeg egipatskog lidera Hosnija Mubaraka - njegovi sinovi Ala i Gamal, tajkun Husein Salem i Hišam Talat Mustafa, milijarder i član Mubarakove stranke. On je 2009. godine osuđen da je naručio ubistvo bivše, libanske pop pevaćice Tamim, ali je njegov račun u Credit Suisseu zatvoren je tek 2014. godine.
Među klijentima su i Mubarakov špijunski car Omar Sulejman, optužen za kršenje ljudskih prava i mučenje, ali i nekadašnji alžirski ministar obrane koji je učestvovao u puču pa u građanskom ratu i, kao deo hunte, bio optužen za nestanke ljudi, masovna pritvaranja, mučenja i egzekucije pritvorenika.
Tu su i brojni biznismeni, političari, zvaničnici iz Veneczele koji su bili povezani sa muljanjima sa državnom kompanijom Petroleos de Venecuela (PDVSA).
Kurir.rs/Gardijan