Evropa nema nikakav uticaj na krizu u Ukrajini i Kijev prateći politiku Engleske i Amerike samo sebi čini štetu, navode viši naučnik saradnik Instituta za međunarodnu politiku Vladimir Trapara i profesor Časlav Koprivica sa Fakulteta političkih nauka.
Kriza u Ukrajini, prema njihovim rečima rečima, može da eskalira, ali ne očekuju da bi eventualni sukob mogao da se prelije na Balkan.
- Postoje Rusija i dve druge strane. To su Ukrajina i NATO. Postoji tradicija da se ispunjava samo deo sporazuma koji Zapadu odgovara, ono što im ne odgovara, to se ignoriše, isto kao i kod nas. Ukrajina je bezmalo sprovodila genocid nad stanovništvom koje pretenduje da bude njihovo. Želeli su da očiste stanovništvo i da zauzmu teritoriju. Od 2014. godine, kad se desio državni udar, vlast je dirigovana od strane zapada i ne vodi računa o svom narodu - ističe profesor Koprivica u jutarnjem programu Kurir televizije.
Dodaje da je Rusiji "nož pod grlom" te će Moskva učiniti sve da se zaštiti od neprijatelja.
- Ukrajina je velika zemlja, ali ne može se meriti sa Rusijom. Ukoliko se sprovedu dogovori između Ukrajine i NATO postoji bojazan da se instaliraju američke hiperzvučne rakete u reonu Harkova i da vreme od ispaljivanja do dometa u Moskvu bude četiri minuta. To je i predsednik Rusije Vladimir Putin objasnio u svom dugom govoru. Rusija je u situaciji da joj je nož pod grlom iako je ovo formalno-pravno kršenje suverenosti Ukrajine. Ideja Ukrajine kao geopolitičke veličine jeste da bude upotrebljena protiv Rusije i to je i uradila. Rusija je došla u situaciju da gleda kako joj podnose nož pod grlo ili da učini nešto da se sačuva. Veoma važna stvar je da nije reč o politici moći već o tome da se Rusija opravdano oseća egzistencijalno ugroženo i da mora nešto da učini - ističe profesor Koprivica.
Dr Vladimir Trapara je naveo da treba videti šta će se događati u Ukrajini, pa tek onda donositi zaključke da li će se kriza u tom delu Evrope preliti i na Balkan.
- Uporno govorim da neće biti rata. Smatram da rat nijednoj strani ne odgovara. Sad kad je Rusija priznala Donjecku i Lugansku Republiku, pitanje je kako može da ostari svoje interese, a da joj to priznanje ne bude odskočna daska za dalju akciju protiv Ukrajine. Tako da se bojim da može da dođe do eskalacije, ali ne verujem da može da se proširi na Balkan. Amerikanci su nekoliko puta rekli da neće slati trupe u Ukrajinu jer bi to bio nuklearni rat i ne vidim kako bi moglo da se prelije kod nas na Balkan - kaže Trapara.
Ukrajinska kriza samo otežava gašenje energetske krize, a postavlja se pitanje koja je uloga EU u ovoj krizi.
- Bojim se da ovde nije reč samo o Ukrajini. Rusija je predložila redizajniranje bezbednosne arhitekture Evrope zbog toga što imate ofanzivne raketne sisteme smeštene u Rumuniji i Poljskoj. Ako Rusija ne bude dobila zadovoljavajuća uveravanja u vidu sporazuma da odatle ne preti opasnost, bojim se da i to može biti predmet sukoba. EU se pokazala i na primeru KiM da je geopolitički invalidna i da nije kadra da sama deluje. Imali ste jednu situaciju, koja je sramotna za Nemačku, a to je da predsednik SAD, Džo Bajden, u prisustvu kancelara Olafa Šolca kaže da će zatvoriti Severni tok 2, a drugim rečima, Nemačka se ne pita ni za severni tok. Imamo jednu mantru da je kapital važniji od politike. Ovde je reč da su Engleska i Amerika glavne gazde vlasti u Ukrajini i da forsiraju sukob sa Rusijom. Nemačka i Francuska to prate i to ne baš u skladu sa svojim interesima. EU se pokazala kao neko ko nije držao reč, Brisel sledi Ameriku i nema načina da odustane od te politike, a to joj nikako ne ide u prilog - kaže profesor Koprivica.
Kurir.rs
Bonus video: