Ni kriv ni dužan Branislav Ivanović bio je akter skandala pred odlazak na Mundijal, kada mu je novi selektor Mladen Krstajić bez povoda oduzeo kapitensku traku
Branislav Bane Ivanović danas slavi svoj 38. rođendan! I dalje je rekorder po broju utakmica za srpsku fudbalsku reprezentaciju, ukupno 105, ali i sinonim za nepravdu koja mu je naneta pred, tokom i posle Mundijala u Rusiji 2018. godine.
Karijeru je počeo u rodnoj Sremskoj Mitrovici u ekipi Srema. Odatle ga je kao jednog od najtalentovanijih fudbalera u zemlji, u OFK Beograd doveo Zvezdan Terzić. Dve i po sezone proveo je na Karaburmi i odigrao je 55 prvenstvenih utakmica, postigao pet golova i zaradio samo četiri žuta kartona.
U leto 2006. godine prešao je u moskovsku Lokomotivu, na insistiranje tadašnjeg trenera ruskog kluba Slavoljuba Muslina. U Rusiji je Bane stekao snagu i rutinu, pa je u januaru 2008. prešao u Čelsi. Emisari Romana Abramoviča su ga snimili i Ivanović je ostvario rekordan transfer za ruski fudbal, jer je klub iz Londona Lokomotivi za Srbina platio 9.700.000 funti. Ivanović je potpisao ugovor na tri i po godine i zadužio je dres sa brojem dva. Za njega su pored Čelsija bili zainteresovani Milan, Inter, Juventus i Ajaks.
Nije igrao kod Avrama Granta i Luisa Felipea Skolarija, ali je zato procvetao kada je Čelsi preuzeo Gus Hidink. Postao je nezamenjiv u startnih 11, sa lakoćom je obavljao odbrambene zadatke, ali i postizao golove, kako u Premijer ligi, tako i u Ligi šampiona. U istom stilu nastavio je sarađujući sa Žozeom Murinjom, Karlom Anćelotijem, Robertom Di Mateom sa kojim je osvojio Ligu šampiona. Dolaskom Antonija Kontea u klub, Bane Ivanović je već u godinama odlučio da promeni sredinu.
Četiri sjajne sezone proveo je u Zenitu, u Sankt Peterburgu. Postao apslutni šampion Rusije i bio glavni stub u stvaranju jakog kluba i stalnog učesnika Lige šampiona. Po isteku ugovora, napustio je Rusiju.
Imao je poziv Crvene zvezde, međutim posle nekoliko sastanaka sa Zvezdanom Terzićem odlučio je da ostane u Engleskoj. Odigrao je sezonu 2020/2021 za Vest Bromvič Albion i posle toga prekinuo karijeru.
Njegov saldo trofeja više je nego impresivan. Osvojio je Ligu šampiona, tri puta je bio prvak Premijer lige, tri puta osvajač FA kupa, ima osvojene trofeje u Ligi Evrope i Liga kupu Engleske. Biran je nekoliko puta u idealne timove Premijer lige i Lige šampiona.
Za mladu državnu selekciju debitovao je 15. decembra 2003. protiv Makedonije u Ohridu (4:1). Prvi pogodak postigao je dva dana kasnije na istom mestu i protiv istog rivala (7:0). Odigrao je 38 utakmica, dao četiri gola, a 12 puta nosio kapitensku traku.
Jedan je od rekordera sa tri uzastopna učešća na evropskim prvenstvima za mlade. U sva tri je stigao do završnice. Na šampionatu 2005. u Nemačkoj je bio drugi, 2006. u Portugaliji je eliminisan u polufinalu na penale, a u Holandiji 2007. ponovo je postao vicešampion.
Za seniorsku reprezentaciju Srbije i Crne Gore debitovao 8. juna 2005. na prijateljskoj utakmici protiv Italije (1:1) u Torontu. U igru je tada ušao u 77. minutu umesto Marka Baše. Prvi gol u dresu reprezentacije je postigao 12. septembra 2007. protiv Portugala u Lisabonu.
Bio je uzdanica kod selektora Radomira Antića, odigrao je kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2010. i na čak tri susreta bio strelac. Bio je učesnik Mundijala 2010. u Južnoj Africi.
Nakon povlačenja Dejana Stankovića i Nemanje Vidića iz državnog tima, sa kapitenskom trakom na ruci predvodio reprezentaciju Srbije u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2014. u Brazilu i 2018. u Rusiji, kao i kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2016. u Francuskoj.
Strašnu nepravdu doživeo je posle smene selektora Slavoljuba Muslina, kada se reprezentacija Srbije plasirala na Mundijal. Novi selektor Mladen Krstajić mu je bez povoda i objašnjenja uzeo kapitensku traku i dao je Aleksandru Kolarovu. To je izazvalo turbulencije u reprezentaciji, veliki odjek u javnosti, tako da je nacionalni tim otišao na SP pod veliki pritiskom i sa određenom dozom negativnosti. Na Mundijalu u Rusiji nije nosio traku, a ubrzo posle debakla više nikad nije pozivan pod nacionalnu zastavu.
Nije mu priređen ni oproštaj od dresa Srbije, iako je i dalje zvanični rekorder po broju utakmica.
Kurir sport