"Sama činjenica da je došlo do priznanja ukazuje na poraz diplomatije. Dodatni problem je sve osnovanija sumnja da li je Putin uopšte spreman da traži bilo kakvo rešenje sa Ukrajinom kao partnerom u pregovorima", rekao je Zlatko Šabić.
Priznanjem samoproglašenih republika Donjecka i Luganska u ponedeljak, Rusija je dodatno povećala tenzije oko odnosa sa Ukrajinom, reakcije većine sveta su oštre, a Kina je pozvala da se uzdrži od bilo kakvih aktivnosti koje bi povećale tenzije.
Na pitanje koje su mogućnosti za rešenje i da li možemo očekivati da Donjeck i Lugansk, poput Krima 2014. godine, održe referendum i pridruže Ruskoj Federaciji, Zlatko Šabić, profesor međunarodnih odnosa na Fakultetu društvenih nauka, je suvislo odgovorio . „Bolje pitanje je, po mom mišljenju, sledeće: sa priznanjem Donjecka i Luganska, okončanje ruskog pohoda na Ukrajinu, slično kao u Gruziji...“
„Gde su granice ocrtanog ruskog uticaja?
Kako je u ponedeljak u Odmevima javila dopisnica RTV Slovenije iz Moskve Vlasta Jeseničnik, u Rusiji se pozivaju da se samoproglašene republike Donjeck i Lugansk priznaju ne samo na teritoriji koju sada imaju, već u okviru Donjecke i Luganske oblasti površinom su znatno veće od teritorija samoproglašenih narodnih republika. To bi moglo da znači da bi Donjecka republika mogla da zahteva da se njena južna granica završi u gradu Marijupolju, koji je veoma važna ukrajinska luka.
"O tome je reč, da - gde su granice ruskog uticaja. Govorimo o Ukrajini, ali ne smemo zaboraviti neka poglavlja koja su se desila ili se dešavaju i koja su deo ove priče. Da se podsetimo nereda u Kazahstanu - tamo je Rusija Svojom vojskom jasno je stavila do znanja da njen uticaj ne prestaje na granici sa zemljom, uključujući rusku vojsku u Nagorno-Karabahu i njenu podršku Lukašenku.Izvanredan poznavalac regiona mi je nagovestio da Rusija može dati pravu poruku svetu kada bude jasno da li će se odlučiti da sa svojim tenkovima ode čak do Kijeva. To znači da bi se ruska zastava vijorila duž poljske granice."
Nakon priznanja i raspoređivanja vojske, Moskva kaže da je i dalje spremna za pregovore
Ukrajina želi članstvo u NATO, čemu se Rusija oštro protivi, i očekuje obavezujuća uveravanja Zapada da se neće širiti na istok u blizini svoje granice i da neće instalirati sisteme naoružanja u susedima Rusije. Zatim naglašava da podržava suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine unutar njenih međunarodno priznatih granica, istovremeno jačajući svoje snage u susedima Ukrajine. Međutim, u slučaju ruske invazije na Ukrajinu, NATO se ne može pozvati na član 5, prema kojem se oružani napad na jednu ili više strana ugovornica u Evropi ili Severnoj Americi smatra napadom na sve strane ugovornice, pošto Ukrajina nije članica NATO-a. Tada bih mogao da reagujem samo ako bi Rusija odlučila da napadne, recimo, baltičke države“, kaže Šabić.
EU je potvrdila da je slab međunarodni igrač
O ulozi Evropske unije u rešavanju rusko-ukrajinske krize, Šabić smatra da je EU još jednom dokazala da je slab međunarodni akter.
"Osim sankcija, teško je učiniti nešto više. Ali brine me šta Putinova kampanja poručuje EU u unutrašnjoj politici. Drugim rečima, kriza u Ukrajini nije kriza treće zemlje, kriza koja može lako da se proširi u srce Evrope, posebno ako uticaj evroskeptika nastavi da raste.da izuzetno ozbiljno shvatamo različitosti u državama članicama EU i na Zapadnom Balkanu, čime sprečavamo slične sukobe pre nego što do njih uopšte dođe, poziva OEBS na rano upozorenje , preventivna diplomatija... ovo treba da postane centralni deo rečnika EU, a ne samo sankcije“, naglašava Šabić.
Kurir.rs/RTVSLO
Bonus video: