Napumpane usne i jagodice, mačje oči i silikoni u grudima i zadnjici znak su dubokog nezadovoljstva, a sve ove intervencije na kraju mogu da dovedu do anksioznosti, gubitka ličnog identiteta i drugih ozbiljnih kliničkih oboljenja, upozoravaju stručnjaci
Estetske operacije, ubrizgavanje hijalurona, botoksa, pune usne, naglašene jagodice, mačje oči i silikoni u grudima i zadnjici su sve popularniji kod devojaka, pa čak i kod onih koje su tek navršile 18 godina i nisu se ni fizički dovoljno razvile.
Psiholozi upozoravaju da tako napumpane devojke, koje liče jedna na drugu kao klonovi, takvim izgledom srljaju u opsesiju sopstvenim izgledom, anksioznost, a mogu da imaju i ozbiljne psihičke posledice.
Već u srednjoj školi tinejdžerke počinju da uočavaju "nedostatke" u svom fizičkom izgledu. Zbog "savršenog" lica i tela poznatih devojaka s društvenih mreža one postaju nezadovoljne svojom prirodnom lepotom, te kao jedino rešenje za taj problem vide odlazak "pod nož".
Jure ideale
Aleksandra Janković, psiholog, kaže za Kurir da je nezadovoljstvo sopstvenim izgledom jedan od simptoma anksioznosti, a mnoge devojke ulaganje u sopstveno telo vide kao izlazak iz tog problema. Te intervencije su postale popularne jer osoba misli da će takvim izgledom postati vrednovana.
- Devojke misle da će tako postati deo elite, te se odlučuju da urade intervencije kao i njihovi idoli iz društvenog vrha. To je postao recept koji primenjuje sve više devojaka. Kada dođu kod estetskog hirurga, govore da hoće da izgledaju isto kao neka druga devojka, pa često donose i fotografije.
Misle da će ih to učiniti sličnim svojim idealima, da će tako rešiti lični problem i da će dostići taj nivo, a zapravo sve to izgleda estetski rogobatno, a one postaju opsednute izgledom - kaže Jankovićeva i dodaje:
- Taj estetski kriterijum prerasta u uslov pozicioniranja u društvu. Zapravo je taj izgled bolan i zahtevan, pa često sebe mogu i da ugroze. Većina njih i ne shvata u kakve probleme ulazi takvim izgledom, nego se hvale koliko su uložile u operacije. One samo gube lični identitet. Nemaju nekog ko će im ukazati na taj problem jer se dešava da majke ćerkama za punoletstvo poklanjaju operacije ugradnje silikona u grudi i zadnjice.
(Ne)kultura klonova
I socijalni psiholog Vesna Tomić kaže za Kurir da su estetski zahvati postali moda i opšti društveni trend, koji je odavno prešao u neukus.
- Delovi lica i tela na kojima mlade ženske osobe najčešće rade hirurške intervencije postaju predimenzionirani. Te devojke nemaju autoritet i nisu imale od koga da nauče, ali ni da pročitaju da je mladost lepa, već su se okrenule svojim idolima sa društvenih mreža - kaže Tomićeva i ocenjuje:
- Mnogo je lakše veštački se naduvati putem tih intervencija nego uvećati moždane vijuge. Plastične operacije i silikoni postaju stvar društvenog prestiža, namećući se kao jedna od pogrešnih vrednosti. Devojka, kada jednom krene sa "naduvavanjima", ne može da stane. Postaje opsesivna jer posle nekog vremena te mora da se obnavlja i stalno dorađuje i radi nešto novo. Uzrok tome su lične frustracije i nezadovoljstvo sobom, svojim telom i izgledom.
S obzirom na to da devojke preteruju u tom "ulepšavanju", te osobe ne liče više na sebe, gube svoj identitet, pa ih često ni članovi porodice ne prepoznaju. Sve su klonirane i liče jedna na drugu. Posledica toga su i razvoj identiteta, stres i frustracija. U toku nam je najezda jedne nove nekulturne kulture menjanja ličnog opisa.
Kurir.rs/ Aleksandra Kocić