Grad Kruševac će 24. marta, na dan početka agresije NATO pakta na Srbiju, na Bagdali podići spomenik pokojnom policijskom potpukovniku Veljku Radenoviću. Autor spomenika je Boris Stajkovac iz Beograda, koji je u Kruševcu već uradio spomenike Despotu Stefanu i Knezu Lazaru.
Povodom Dana državnosti Srbije, 15. februara, na Sretenje, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić uručio je priznanja zaslužnim institucijama i pojedincima. Orden za odbranu i bezbednost prvog stepena posthumno je dobio policijski potpukovnik Veljko Radenović. Na svečanosti dodele najviših državnih priznanja u Palati Srbija orden je u ime porodice, koja je prisustvovala ovom veličanstvenom događaju, primio unuk Ilija Radenović.
Đeneralov sin Vukašin Radenović je, u izjavi za Kurir, za svog oca rekao da je bio veliki profesionalac i rodoljub:
- Izuzetno smo ponosni na orden kojim je posthumno odlikovan moj pokojni otac Veljko. Zahvalni smo predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću, direktoru Bie Bratislavu Gašiću, ministru unutrašnjih poslova Aleksandru Vulinu i na ordenu i na spomeniku koji se pravi i koji treba da se postavi 24. marta u Kruševcu. Na ceremoniji dodele ordena je bilo veoma lepo, ljubazno smo primljeni i bilo je baš emotivno. U ime naše porodice orden je primio moj sin Ilija.
Đeneralov unuk Ilija kaže da je ponosan na dedu i na sve što je on uradio za naš narod i našu zemlju:
- Primio sam dedin orden od predsednika Vučića, koji me je poljubio i zagrlio i meni je to bilo baš lepo. Bio sam malo tužan što deda nije više živ, ali i srećan što sam baš ja primio orden. Nisam imao tremu i mislim da bi deda bio ponosan na mene.
Milan Marković Laka, publicista iz Kruševca, je, prošle godine, objavio knjigu "Đeneral Veljko Radenović", čiju rezenziju su potpisali general pukovnik policije Obrad Stevanović i istaknuta dramska umetnica Ivana Žigon.
- Orahovac je oslobođen 19. jula 1998. godine, a herojsku akciju predvodio je oficir srpske policije Veljko Radenović, u narodu poznatiji kao Đeneral. Komandovao je Posebnom jedinicom policije u Prizrenu sve do povlačenja srpskih snaga 1999. godine. Proslavio se oslobađanjem Orahovca 1998. godine kada su teroristi nekoliko dana držali Orahovčane kao taoce. Hrabrošću se istakao u odbrani i oslobađanju talaca od terorista. Koliko je ovaj čovek bio hrabar najviše ilustruje činjenica da, kao dijabetičar, nije smeo da se izlaže stresnim situacijama, ali se na to nije obazirao. Znao je da u jedan džep stavi insulin, a u drugi čokoladu i kaže svojim momcima: 'Za mnom braćo", kaže autor monografije o ovom istaknutom policijskom komandantu u borbama na Kosovu i Metohiji.
Veljko Radenović je učestvovao u otadžbinskom ratu za Republiku Srpsku, a branio je svoj narod i u Krajini. Iako niži po činu, njegovo junaštvo, koje je iskazivao u borbama, ga je u narodu podiglo na pijedestal najvećih legendi modernog doba Srbije. Nije imao čin generala, ali su ga i saborci, kao i narod koji je oslobađao, smatrali đeneralom, i tako su ga zvali.
Visoke profesionalne ocene o njemu su izrekli Goran Radosavljević Guri, prvi komandandant Žandarmerije, generali Jelić i Konjikovac, a dobio je brojne nagrade i priznanja za života i posthumno. U Prizrenu je završio Učiteljski fakultet i stigao je do čina potpukovnika policije.
Nakon završetka NATO agresije na našu zemlju učestvovao je u formiranju Žandarmerije, gde je do penzije radio na mestu pomoćnika komandanta te posebne jedinice Policije u Kraljevu. Preminuo je u Kruševcu, u 57. godini, 29. septembra 2012. godine, sahranjen na Novom groblju bez državnih počasti, zaboravljen od otadžbine kojoj je verno služio, ali je upamćen od svoga srpskog naroda.
Posle nepune decenije od smrti, nepravda je ispravljena i Đeneral Radenović je dobio zaslužene počasti i priznanja.
Kurir.rs/Ž. M.