Sakupljanje suvišnih stvari i zatrpavanje životnog prostora poremećaj je koji ima "dve strane medalje" - jednima bacanje stvari izaziva teskobu, a drugi naprosto uživaju u gomilanju.
Uklanjanje starih i nepotrebnih stvari iz stana, špajza, garaže i auta većini donosi osveženje i olakšava okretanje nove životne stranice. Pospremanjem oslobađa ne samo fizički prostor, već i um od zaostalih misaonih obrazaca i opterećujućih sećanja. S druge strane, ima onih koji su toliko vezani za stvari da ih boli duša pri pomisli na rastanak s nekom od njih. Zovemo ih sakupljači, ali iza tih bezazlenih reči krije se psihički poremećaj.
Reč psihologa
Psiholozi kažu da su proniknuli u motive patoloških sakupljača. Postoje četiri glavna motiva: visoka cena predmeta, predviđanje da će predmet opet nečemu poslužiti, emocionalna vrednost predmeta i čuvanje stvari za nekog kome će možda zatrebati.
Istraživanje
Veliko istraživanje utvrdilo je povezanost poremećaja gomilanja s drugim psihijatrijskim stanjima. Teški depresivni poremećaj otkriven je kod više od polovine saklupljača. Generisana anksioznost i socijalna fobija prisutne su kod trečine, a opsesivno-kompulzivni poremećaj kod četvrtine patoloških sakupljača. Šta god da je uzrok, oni koji pate od ovog poremećaja imaju problem u određivanju praktične vrednosti svojih stvari i upuštaju se u duge i složene analize makar se radilo o bacanju prazne čašice jogurta.
Pomoć
Gomilanje može biti doživotni poremećaj, ali moguće je ublažiti ga i pomoći pacijentu da ispravnije vrednuje predmete, bolje se nosi sa stresom i usvoji organizacijske veštine. Najuspješnija kombinacija u borbi protiv ovog poremećaja je terapija razgovorom i antidepresivi, koji podižu raspoloženje, umanjuju teskobu i jačaju otpornost na stres, omogućujući pacijentu da lakše podnese ono što ga je ranije najviše traumatizovalo - oproštaj od njegove ljubljene gomile suvišnih stvari.
(Kurir.rs)