NUTRICIONISTKINJA OBJAŠNJAVA ŠTA JE ZDRAVIJE: Večita dilema oko putera i margarina, ali najvažnije je da se poštuje OVO pravilo!
Tehnologija proizvodnje margarina je veoma napredovala, ali uvek je bolje u ishrani koristiti namirnice prirodnog porekla.
Stari dobri puter se pravi od kravljeg mleka koje se meša dok se ne pretvori u gustu, žućkastu supstancu što se magično topi na vrućoj kriški tosta, dok se različiti margarini različito industrijski dobijaju. A šta je zaista zdravije, odgovara nutricionistkinja Ana Todorović.
– Puter je svakako zdravija varijanta. Margarin ima smanjenu količinu zasićenih masnoća, ali ga tehnologija proizvodnje stavlja na značajno nižu lestvicu kvaliteta u odnosu na puter – kaže Ana Todorović, specijalista strukovni nutricionista i objašnjava zbog čega je tako u razgovoru za Žena.rs.
Neslani puter je zdraviji
– Puter je prirodni mlečni proizvod koji obiluje masnoćama životinjskog porekla, čak 80 odsto. Osim toga, puter sadrži i esencijalne masne kiseline, vitamine i minerale. S obzirom na to da puter sadrži zasićene masnoće, usled njegovog prekomerog konzumiranja može doći do povećanja lipidnih parametara u krvi. U prvom redu to su ukupni holesterol, ali i njegova loša frakcija, LDL holesterol, koji predstavlja direktan faktor rizika za nastanak ateroskleroze, masne jetre i generalno ima negativan uticaj na kardiovaskularni sistem. Osim toga, određeni tipovi putera sadrže i so, što predstavlja direktan rizik za povećanje krvnog pritiska.
U odbranu putera Todorović navodi da puter sadrži značajnu količinu vitamina D, koji je od velikog značaja za jačanje imuniteta, prevenciju nastanka osteoporoze, budući da pomaže apsorpciju kalcijuma, a sastavni je deo nutritivne terapije kod psorijaze. Sadrži i značajnu količinu vitamina A i E koji su značajni antioksidansi, kao i vitamin K koji učestvuje u koagulaciji. Jedan od zanimljivih sastojaka putera jeste buterna kiselina koja ima značaj u očuvanju integriteta sluzokože creva zbog svog regerenerativnog dejstva.
Jedna kašičica je dovoljna
Puter daje odličnu notu slanim jelima, ali i poslasticama, pa je važno biti vrlo umeren u količinama jer su tada prednosti višestruke. Dovoljna dnevna količina putera je ona koju zahvatite kafenom kašičicom. Namažite je na krišku tostiranog hleba i sa malo meda i šoljom čaja imate zdrav doručak.
Margarin je teško izbeći
– Margarin je značajno jeftinija, ali manje kvalitetna alternativa puteru. Za njegovu proizvodnju koriste se uglavnom hidrogenizovana biljna ulja i voda, a u nekim slučajevima dodaje se i mleko. Hidrogenizacija je tehnološki proces kojim se učvršćuju biljna ulja u margarinu. Sam proces zahteva visoke temperature koje u većini slučajeva stvaraju kancerogene materije u uljima. Osim toga, dolazi da narušavanja strukture masnih kiselina i pretvara ih u transmasti, koje su izrazito nepoželjne po zdravlje.
Margarin se uobičajeno obogaćuje veštačkim vitaminina i aromama. Njegovom upotrebom direktno se utiče na povećanje lipida u krvi, ali preterana konzumacija može uticati loše i na srce i jetru, te se mogu javiti i problemi sa varenjem.
Što ređe, to bolje
Na tržištu se mogu naći različite varijacije u sastavu margarina. Određeni brendovi obogaćuju margarin omega-3 masnim kiselinama, a ima i lakih, lajt varijanti. Čak i ako ga ne konzumirate direktno, margarin je teško izbeći jer je često sastavni deo industrijskih slatkiša i peciva. Zbog toga ga koristite što ređe. I one zdravije varijante su ipak veštački stvorene.
Kašičica putera sadrži
100 kcal
11,4 g masti
7,19 g zasićenih masti
30 mg holesterola
Kašičica margarina sadrži
100 kcal
75 kcal – lajt margarin
11,3 g masti
2,2 g zasićenih masti
(Kurir.rs/Blic Žena/Branka Gajić)
Bonus video: