Uvaženi profesor rimskog prava dr Žika Bujuklić, danas, nažalost, u penziji, držao nam je vežbe i predavanja tokom agresije NATO na našu otadžbinu pokušavajući da nam uporedi čuveni period Pax Romana, kada je nekada moćna rimska imperija nametala mir, odnosno odsustvo sukoba, s periodom koji je te 1999. godine gradio NATO, odnosno SAD, nazivajući ga Pax Americana, što je inače često koristio i Dragoš Kalajić.
Još tada nam je uvaženi profesor objašnjavao da kao budući pravnici uvek moramo da se borimo za poštovanje prava i nikada da ne prihvatamo krilaticu da u svetu vlada zakon jačeg, odnosno da jači slabije tlači, što su inače SAD preko NATO obilato primenjivale.
Elem, danas, 23 godine posle NATO agresije, odnosno 31 godinu od početka krvavog raspada SFRJ koji se dogodio upravo kršenjem svih mogućih do tada ustanovljenih međunarodnih pravila, na svetsku pozornicu vratile su se, na velika vrata, i neke druge sile, nimalo oduševljene dotadašnjim Pax Americana poretkom. Sile koje imaju duboku istorijsku ukorenjenost, koje su bile imperije, a koje su završetkom Hladnog rata bile poražene i koje su u tom svom porazu tražile način kako da se izdignu.
Štiteći svoje interese, one su danas takođe odlučile da primene baš ono što su SAD decenijama unazad primenjivale - da nametnu svoj mir kako bi zaštitile sopstvene interese, istoriju, svoje stanovništvo koje je ostalo na teritorijama drugih država posle raspada sile kakva je bila SSSR. Da li to ima opravdanja? Svakako da nema.
No, da li se tako nešto već primenjivalo? Svakako da jeste i, evo, SFRJ je najbolji primer. Razlika između onoga što se nama dogodilo i onoga što se događa u Ukrajini je najpre u tome što SAD, kao ni kompletan NATO, nisu imali svoje sunarodnike u SFRJ, niti kasnije u SRJ kada su od Srbije otimali Kosovo i Metohiju. Rusi na prostoru Ukrajine imaju svoju veliku istoriju i svoj narod, te bi sama pomisao da bi NATO mogao da instalira naoružanje u Ukrajini i ujedno da od uticaja Rusije istrgne Ukrajinu bila najdirektnija pretnja po ruske interese. Otuda, koliko god da nema opravdanja to što se Putin odlučio da s vojskom „uspostavi mir“ u Donjecku i Lugansku, objektivno na njegovom mestu bi svako isto postupio.
Jednostavno, Putin je doveden pred svršen čin, odnosno očito je namera zapadnih sila i bila da ga dovedu do te pozicije. Zato, sukob koji plamti nije sukob Rusija-Ukrajina, već je sukob Rusija-NATO. Potukli se slonovi, a kada se oni tuku, tada strada trava.
Međunarodno javno pravo je srušeno krajem 20. veka agresijom NATO na SRJ. Od tada ono ne postoji. Zvanično je sahranjeno ulaskom Rusa u Donjeck i Lugansk.
Što se tiče Srbije, svesni da međunarodni poredak više ne postoji, mi moramo da gledamo kako sebe da zaštitimo. Nigde se ne svrstavamo i gledamo svoja posla. Posebno da se ekonomski obezbedimo i da razmišljamo kako u ovom haosu da ne budemo ekonomski udareni, odnosno da nađemo način kako da profitiramo.
Srećan vam mir na ivici rata.