Bili su slavni, držali rasprodate koncerte i imali hit filmove i serije, ali nešto ih je vuklo drugačijem životu. Imali su popularnost, ali to nije bilo dovoljno. Želeli su mir, koji su na kraju i pronašli - u manastiru, daleko od vreve, gužve i stresova svakodnevnog života.
Rastko Lupulović
Svako ko je gledao čuvenu seriju "Otvorena vrata" iz 1994. godine, dobro se sećaju lika Milančeta. Osim uloge u pomenutoj seriji, Rastko Lupulović glumio je u filmovima "Biće bolje" i "Paket aranžman".
Završio je Fakultet dramskih umetnosti i bio jedan od vodećih glumaca svoje generacije, a osim pred kamerama, bio je uspešan i u pozorištu, gde se zatekao sasvim slučajno, kada ga je drugarica "odvukla" u Omladinsko pozorište "Dadov". Tada je imao dugu kosu, kožnu jaknu i vodio potpuno drugačiji stil života.
"Da, najbitnija stvar kod mene je moje obraćenje u hrišćanstvo. Sticajem okolnosti sam počeo da odlazim u crkvu. To mi je pomoglo da se spustim na zemlju iz nekih mistifikatorskih oblaka. Uopšte, hrišćanin-pravoslavac je moje najbliže određenje. Osećam se zasićenim od roka i svega toga. Rok je negde u skladu sa opštim načinom života, opštom površnošću. Kad odem na Akademiju, izđuskam se i vratim se kući prazan i tup.
Na liturgiju odem sa istim raspoloženjem, sa potrebom da doživim katarzu, ali kući dođem sređen i miran… U susretu sa verom i tradicijom dolaziš do harmoničnog razrešenja svojih nemira, a u rok životu dolazi do prikrivanja tih nemira ili potpunog otupljivanja svih emocija. Zato ljudi u roku izgube tu neku kreativnu crtu, istroše se, istroše se, istroše se…", rekao je Rastko u jednom intervju koji je dao nekoliko meseci nakon što se zamonašio 1996. godine.
Iste godine je dobio i nagradu za glumačku bravuru „Zoran Radmilović“ na Sterijinom pozorju u Novom Sadu.
"Nikada nisam zažalio ili da sam se pokajao što sam postao monah. Naprotiv, često mi se događa da Bogu blagodarim što mi je pomogao da se opredelim za ovaj put jer, naravno, sve je zasnovano na čovekovoj slobodnoj odluci. Bez slobodne odluke svakoga od nas nema ni prave slobode… Ljubav i sloboda je ono nešto za čim sam ja krenuo", ispričao je Lupulović jednom u emisiji "Exploziv". Za igumana manastira Draganac postavljen je 2013. godine.
Aleksandar Knežević
Aleksandar Knežević, jedan od autora kultnog dokumentarca "Vidimo se u čitulji", koji je snimljen 1994. godine, takođe je svoj mir pronašao u manastiru.
Scenario pomenutog filma baziran je na knjizi „Kriminal koji je izmenio Srbiju“, čiji su autori Aleksandar Knežević i Vojislav Tufegdžić.
Knežević je bio novinar "Politike". Mesec dana je putovao po manastirima. Želeo je da bude daleko od onoga što ga je podsećalo na svet. Otišao je u Studenicu, gde je započeo svoj duhovnički život, potom je tihovao u Studenici, a zamonašio se na Hilandaru.
Kao monah Romilo Knežević, šest godina je spremao doktorat u Londonu, na Univerzitetu u Oksfordu. U emisiji „Agape“, Aleksandra Gajšeka, pričao je o svom neobičnom životnom putu. Sa očeve strane, u porodici je bilo šest-sedam generacija sveštenika, ali su ga vaspitavali potpuno liberalno, a roditelji su mu studirali DIF. Diplomirao je svetsku književnost, a onda je godinu dana proveo u Londonu, i to je kako kaže, možda bila jedna od najtežih godina njegovog života.
Arsenije Jovanović
Monah Arsenije Jovanović imao je veoma zanimljiv život. Kako se može pronaći u njegovoj biografiji, život bogataša sa Senjaka zamenio je svetovnim životom. Po struci je diplomirani stomatolog i voleo je umetnost.
Njegovi prijatelji bili su članovi kultnog rok benda EKV, te se često družio sa Milanom Mladenovićem, Ivicom Vidovićem, Bojanom Pečarom, kao i sa slikarom Dušanom Gerzićem Gerom, koji mu je bio najbolji drug još iz detinjstva. U tim godinama droga, kao što je heroin, bila je nešto novo na prostoru tadašnje Jugoslavije, te je veliki broj ljudi iz društvenog miljea, koji su činili muzičari, književnici, slikari, počeo da završava tragično usled predoziranja ili bolesti koje su ih zahvatili.
Arsenije, koji je bio i klavijaturista u jednom bendu, a svirao je i sa bendom EKV, odlučuje da napusti Beograd. Najteže mu je pala smrt prijatelja Gere. Sedam godina proveo je obilazeći manastire širom sveta, te je pet godina proveo sam na planini bez ikakvog kontakta sa ljudima.
O svom životu pre nego što se zamonašio napisao je 2006. godine knjigu „Bog i rokenrol“. Zamonašio se u manastiru Ostrog, gde i danas služi Bogu.
Edita Majić
Hrvatska glumica Edita Majić se 2004. godine zamonašila. Ova vest je šokirala javnost, a više od decenije je sestra u manastiru Svetog Josipa u španskom gradu Avili. Otišla je u svet bosonogih karmelićanki i svoj život posvetila Bogu.
Jedna je od sestara koja ne izlazi iz manastira, nema grejanje u sobi, toplu vodu, spava u ćelijama na ležajima od slame, a veći deo godine provodi u postu i molitvi. Njena majka Jadranka je u septembru 2017. godine progovorila o sudbini svoje ćerke i otkrila detalj – da je odlučila da ode u pustinju i da živi kao pustinjakinja.
„Već dugi niz godina ona je osećala da je Bog zove na drugačiji i radikalniji način življenja. Od samog početka znala je i koji je to način. Bilo je to pustinjaštvo. Živi izvan manastira na pustom i osamljenom mestu, nenaseljenom i u samoći“, ispričala je Jadranka.
Mani Gotovac, spisateljica s kojom je Edita sarađivala jednom prilikom izjavila da glumica zapravo nije mogla da preboli nesrećnu ljubav i da je zbog toga čak počela da uzima heorin, da bi na kraju pobegla od svega.
Ove navode su porodica i najbliži prijatelji glumice demantovali, a kada je to čula Edita je iz Avile poslala pismo u kojem je poručila da sve to nije istina, te da ona i Mani nikada nisu bile prijateljice, pa iz tog razloga spisateljica ne može biti verodostojan izvor podataka.
(Kurir.rs/A.M.)
Bonus video: