Ruski predsednik Vladimir Putin objavio je rano jutros rat Ukrajini.
Akcija je počela u 3.50 po srednjeevropskom vremena kad je glavni udar ruske vojske počeo iz pravca Donjecka i Luganska.
Suzana Grubješić, predsednica Centra za spoljnu politiku, navela je da je bila šokirana objavom rata.
- Pa koliko god smo bili pripremani za ovakav scenario, ipak sam šokirana. Čak ni u moru informacija mi još ne možemo da odredimo koji je cilj Rusije. Da li samo zaštita te dve oblasti koju je Rusija priznala kao nezavisne države ili kompletna okupacija Ukrajne. Zvuči ironično kad se kaže da je cilj denacifikacija Ukrajine, a na čelu Ukrajine se nalazi Jevrejin. Kijev je pod sirenama. Preporučeno je građanima da se sklone u podrume. Činjenice su takve da Ukrajina nije napala Rusiju već je Rusija izvršila invaziju - rekla je Suzana u jutarnjem programu na Kurir televiziji.
Dodala je da Srbija trenutno ima velike izazove gde je glavni pritisak da se opredeli na jednu stranu.
- Mi već imamo velike izazove. Posebno da se Srbija opredeli i ode na jednu stranu. Naravno, dokle god možemo, treba da ostanemo neutralni jer ni na koji način ne učestvujemo u ovom ratu, niti smo uključeni u njega. Izazov jeste pridruživanje sankcijama koje su uvele EU, SAD i Velika Britanija, a kasnije su se pridružile i Kanada, Japan i Australija. To je najveći izazov. Da li se pridružiti sankcijama ili ne. Da se podsetimo, kad je Rusija anektirala Krim 2014. godine, uvedene su sankcije kojima se Srbija nije pridružila. Bili smo jedina zemlja koja se nije pridružila sankcijama - rekla je Grubješić.
Tvrdi da Srbija ne može da pruži bolju podršku od toga što se zalaže za međunarodno pravo.
- Mi bolju podršku Ukrajini ne možemo da damo od onoga što već radimo, a to je da se zalažemo za međunarodno pravo. Kad smo kod međunarodnog prava, njega pišu velike sile. Kao što kaže neko, međunarodno pravo je za one koji nemaju nuklearni arsenal, takva sirotinja se pridržava prava jer nema drugog načina da definiše svoju poziciju - tvrdi Suzana Grubješić.
Ilija Životić, stručnjak za bezbednost, istakao je da još nije sigurno da li će se rat odraziti na ostatak Evrope.
- Sve to zavisi od odluke Vladimira Putina. Jutros je rekao da želi da uradi delimitarizaciju Ukrajine i to je već krenuo da radi na njemu svojstven način. Krenuo je da uništava vojine potencijale suverene države preciznim napadima. Napao je nekoliko aerodroma i vojinih skladišta, ali ono što treba da zabrinjava nas jeste to što je rekao da želi da izvrši smenu nacističkog režima, nije se tako izrazio, ali je rekao da želi denacifikaciju - rekao je Životić.
Stručnjak za bezbednost je naveo da sledeći talas Ruske vojiske može da bude iz vazduha.
- Rusija ima jednu veliku vojnu silu koju je uspešno testirala u Siriji. Ono što su uspeli jeste da velike količine vojne tehnike i vojske prebace putem desanta avionskim putem i to je ono što može da bude sledeći nalet na Ukrajinu. Da se tako po sledećim tačkama bukvalno poseju iz vazduha velika količina vojne opreme i vojnika. U svakom slučaju, ovo je veliko kršenje Povelje Ujedinjenih nacija, svih međunarodnih ugovora, pa i onog ugovora koji je Ukrajina potpisala sa Rusijom kad je dala svoj nuklearni arsenal Rusiji u zamenu za garantovanje teritorijalnog integriteta - rekao je stručnjak za bezbednost.
Dodao je da smatra da će Ukrajina ostati sama u ovome.
- Nažalost, NATO nije jedinstven u tome. Bojim se da će Ukrajina ostati sama u ovome i da će samo dobijati neku vojnu pomoć, a da će srž borbe izneti ukrajinski narod u celosti. Ukrajina ima 40 miliona stanovnika, nije to neka mala država od pet miliona stanovnika. Ne može Rusija tek tako da je pregazi. U najgorem slučaju mi ćemo dobiti milione izbeglica u Evropi, a to u 21. veku sasvim nepotrebno - rekao je Ilija Životić.
Kurir.rs
Bonus video: