U trenutku kada su diplomate na sastanku Saveta bezbednosti UN molile za mir, Rusija je napala Ukrajinu.
Decenije mira među narodima na evropskom kopnu završene su glasnim eksplozijama u više ukrajinskih gradova. U roku od nekoliko sati pojavili su se snimci kolone vojnih vozila koja ulaze u zemlju iz Belorusije, gde su bile nagomilane ruske trupe. Gromoglasne eksplozije ubrzo su odjeknule nad glavnim gradom Kijevom, dok su zavijale sirene za vazdušni napad, najavljujući novu opasnu krizu za svet koji je već potresen nemirom.
Dugo najavljivani napad predsednika Vladimira Putina odjeknuće daleko izvan Rusije i njenog demokratskog suseda. Doneće posledice, uključujući bolne skokove već visokih cena gasa za Amerikance koji se bore da izađu iz pandemije kakva se javlja jednom u veku. I to bi moglo ponovo da podstakne Hladni rat koji je nekada izgledao kao relikt istorije, stvarajući novi neizvesni sukob između SAD i Rusije, najvećih svetskih nuklearnih sila. Predsednik Džo Bajden će predstaviti najstroži set sankcija koje su ikada uvedene Rusiji kada se kasnije u četvrtak obrati naciji, piše CNN.
Putin je, u neplaniranom televizijskom obraćanju sa lažnim tvrdnjama o genocidu počinjenom nad etničkim Rusima u istočnim regionima Ukrajine, objavio operaciju "demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine“. Njegova malverzacija podseća na mračne manevre diktatora 1930ih koji su uveli svet u rat. Njegovo pozivanje na naciste pokrenulo je ideju političkih čistki i sugerisalo način razmišljanja koji je naizgled graničio sa paranojom.
Bio je to nadrealni trenutak kada je lider traumatizovan i opsednut raspadom Sovjetskog Saveza, čemu je prisustvovao kao običan oficir KGB-a u bivšoj Istočnoj Nemačkoj, pokrenuo bitku da osveti snage istorije i izbriše slobode i demokratiju naroda nezavisne, suverene nacije.
Ukrajina je bivša sovjetska republika koja je krenula svojim putem nakon kolapsa komunizma - i odrekla se nuklearnog oružja u zamenu za sada narušene bezbednosne garancije Moskve. Ona žudi za budućnošću na Zapadu, ali Putin njenu želju za demokratijom vidi kao pretnju sopstvenoj autokratskoj vladavini i želi da osigura da zemlja nikada ne ostvari svoj san o članstvu u NATO-u.
Amerika se suočava sa opasnom novom krizom
Osim izazova svetskom poretku koji predvode SAD i onome što je nekada bilo poznato kao slobodni svet, Amerikanci će platiti cenu za ovaj napad, iako se oni, kao narod Ukrajine, ne nalaze na udaru vatre.
Izvesne su veće cene gasa i inflacija. Nafta je skočila iznad 100 dolara po barelu skoro čim je počeo ruski napad.
A pošto je Putin zahtevao povlačenje NATO iz bivših sovjetskih satelitskih država koje su se pridružile toj organizaciji, ovo je i američka kriza. Sjedinjene Američke Države neće slati trupe da se bore protiv Rusije direktno u Ukrajini, s obzirom na to da Ukrajina kao neko ko nije članica NATO ne uživa garancije međusobne odbrane alijanse. Ali gotovo je izvesno da će Vašington morati da pošalje trupe kako bi ojačao svoje evropske saveznike i baze koje su počeli da napuštaju pre 30 godina. Baltičke nacije Letonija, Litvanija i Estonija odjednom izgledaju ranjivo i, za razliku od Ukrajine, članice su NATO-a koje su SAD dužne da brane sporazumom. Takođe postoji mogućnost pobune koju finansiraju SAD u Ukrajini, što povećava rizične izglede za novi proksi rat između Vašingtona i Moskve.
U širem smislu, Putinov napad na Ukrajinu je još jedan izazov za američku globalnu moć i koncept slobodnog i demokratskog sveta koji umnožava njen uticaj. Liberalna demokratija se sada suočava sa strašnim izazovom, ne samo od revanšističke Rusije, već i od rastuće, autoritarne super sile u Kini. I za razliku od Hladnog rata, kada su sve stranke bile čvrste pred 40-godišnjom borbom protiv komunizma, sopstvena demokratija Amerike je uzdrmana i ugrožena od strane bivšeg predsednika koji pokušava da se dokopa vlasti.
Kao pokazatelj razorenog tkiva američkog nacionalnog jedinstva, bivši predsednik Donald Tramp, koji je u utorak proglasio Putina "genijem“, brzo se javio Foksu i lagao da su "namešteni izbori“ u SAD opteretili Amerikance nelegitimnim predsednikom i ohrabrio ruskog vođu - koga je uvek obožavao.
Potresno obraćanje Zelenskog
Prava priroda ruskog napada i njegov značaj za ostatak sveta, odzvanjali su potresnim obraćanjem ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog Savetz bezbednosti. Moleći narod Rusije na njihovom jeziku, Zelenski je rekao: "Rečeno vam je da će ovaj požar osloboditi ukrajinski narod. Ali ukrajinski narod je slobodan“.
Ukrajinski predsednik, bivši komičar koji je sada zadužen da pripoveda o nacionalnoj tragediji, rekao je Rusima: "Mi želimo da sami odredimo našu istoriju. U miru, smirenosti i poštenju“. On je podsetio da lokalne bitke retko ostaju takve u regionu sa surovom istorijom. "Ovaj korak može postati početak velikog rata na evropskom kontinentu“, rekao je on.
Bivši američki ministar odbrane Vilijam Koen, u razgovoru za CNN izneo je sličnu poentu. "Započinjanje rata na suvom mestu, da tako kažem, može izazvati šumski požar“, rekao je on.
Rizik za Putina
Obim i trajanje operacije koju predvode desetine hiljada ruskih vojnika okupljenih oko Ukrajine još nisu sigurni. Ali njihova svrha je jasna. Jedan autokratski ruski lider je napravio izbor da liši milione Ukrajinaca prava da sami donose odluke o svojoj zemlji i njenoj budućnosti. Njihova očigledna želja nije da njima vlada Rusija.
Visoki američki zvaničnik upoznat sa najnovijim američkim obaveštajnim podacima rekao je da je rana procena bila da je ovo početak pune ruske invazije koju su Sjedinjene Države dugo predviđale.
Putin se već dugo ljuti zbog onoga što vidi kao nepoštovanje Amerike nakon Hladnog rata i širenja NATO-a na istok i uključivanja u Alijansu sovjetskih saveznika poput Poljske, Rumunije i Mađarske. Ovo objašnjava zašto je sukob u Ukrajini širi izazov za Vašington.
U ranoj ratnoj magli, prerano je govoriti o razmerama otpora sa kojim bi Rusi mogli da se suoče ako sruše vladu u Ukrajini, ili ako bi invazija izazove pobunu koja bi mogla da bude pogubna po ruske trupe i stvori uslove koji bi mogli da izazovu Putinov režim.
Stručnjak za Rusiju, bivši visoki oficir CIA-e Pol Kolbi, rekao je da bi invazija nacije veće od Francuske ili Nemačke mogla na kraju da stvori neodrživu situaciju za Ruse i da je ogromna kocka.
"Putin će ovde pokušati da proguta ježa a ruskom medvedu će biti teško da ga svari“, rekao je Kolbi za CNN.
"Ovo je sukob koji će se protezati mesecima i godinama bez obzira da li invazija ide dobro za Putina ili ne. On će promeniti oblik Evrope i postaviće trajne linije sukoba unutar Ukrajine i na granicama Ukrajine sa Zapadom“, dodao je on.
Nekoliko trenutaka pre nego što je napad počeo, diplomate su se okupile u sali Saveta bezbednosti UN na sastanku kojim je, ironično, predsedavao ruski ambasador.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš izneo je poslednju molbu da se naredbe za invaziju ponište. "Imam samo jednu stvar da kažem od srca. Predsedniče Putine, zaustavite svoje trupe. Dajte miru šansu. Previše ljudi je već umrlo".
Već je bilo kasno.
Kurir.rs
Bonus video: