Ruski i ukrajinski su srodni jezici, ali nisu tako bliski kao što mnogi misle. Imaju zajedničko ćirilično pismo, sličnu gramatičku strukturi i - dosta razlika koje njihova dva jezika odvajaju jedan od drugog.
Većina Ukrajinaca uz maternji jezik govori i ruski, ili je bar u velikoj meri izložena njemu, dok samo mali broj Rusa zna ukrajinski. To znači da postoji asimetrična međusobna razumljivost: Ukrajinci koji ne govore tečno ruski mogu da razumeju ruski mnogo bolje nego što Rusi koji ne govore tečno ukrajinski mogu da razumeju ukrajinski.
U većem delu Ukrajine dominantan jezik je ukrajinski. Međutim, u istočnim delovima zemlje ruski se govori prilično često. Jedan broj žitelja nekadašnje sovjetske republike u svakodnevnom životu priča i suržik, mešavinu ruskog i ukrajinskog jezika.
Prema istraživanju ukrajinskog Centra Razumkov, 60 odsto Ukrajinaca smatra ukrajinski maternjim jezikom, 15 odsto tvrdi da je to ruski, a 22 odsto oba jezika doživljava kao ravnopravne. Međutim, istraživanjem nisu bili obuhvaćeni Krim, koji je pripojen Rusiji 2014, odnosno oblasti Lugansk i Donjeck u živi većinsko rusko stanovništvo.
Inače, i ruski i ukrajinski se smatraju slovenskim jezicima, što znači da su se razvili iz staroistočnog slovenskog, jezika koji se koristio u Kijevskoj Rusiji, federaciji država u istočnoj Evropi koja je nastala u 9. veku, a koji je, kao i tri podrgupe slovenskih jezika, potekao iz lingvističkog pretka u praslovenskom, drevnom prajeziku koji se koristio od drugog milenijuma pre nove ere do 6. veka nove ere.
U Kijevskoj Rusiji, ruski i ukrajinski su bili dijalekti istog jezika, što znači da su uglavnom bili međusobno razumljivi sa samo manjim vokabularom ili gramatičkim razlikama. Kada je Kijevska Rusija pala pod Mongole u 13. veku, nekadašnje ujedinjene države su se podelile, a dijalekti koji su nekada bili veoma blisko povezani počeli su da rastu i postaju sve različitiji.
Tokom ovog perioda, ruski jezik je bio oblikovan i pod uticajem staroslovenskog, formalnog jezika koji se uglavnom koristio u književnim tekstovima. U međuvremenu, ukrajinski se razvio iz govornog narodnog jezika. Uz to, nakon pada Kijevske Rusije, Ukrajina je otišla pod kontrolu Velikog vojvodstva Litvanije, poljske i litvanske zajednice: zbog ovog političkog uticaja, kao i geografske blizine, ukrajinski jezik je bio pod jakim uticajem poljskog i usvojio je mnoge reči iz ovog jezika u svoj narodni jezik.
S druge strane, ruski je počeo da usvaja mnoge francuske i druge evropske reči pod vladavinom Petra Velikog u 17. veku, dok je vodio kampanju da Rusiju pretvori u evropsku zemlju.
Dakle, iako dele zajedničke korene, ukrajinski i ruski jezik su se jasno razvijali tokom vekova, što je proizvelo mnoge razlike između njih.
Što se tiče rečnika, ruski i ukrajinski dele oko 62 odsto leksičkih sličnosti (na primer, engleski i nemački dele 60% ). Ovo se smatra niskim procentom za blisko srodne jezike. Ukrajinski zapravo ima veću leksičku sličnost sa drugim slovenskim jezicima —84 odsto sličnosti sa beloruskim, 70 odsto sa poljskim i 66 odsto sa slovačkim.
Kurir.rs/Greek Reporter/B.M.
Bonus video: