MOJA ĆERKA JEDINA NIJE DALA NOVAC ZA POKLON UČITELJICI, VEĆ JE URADILA OVO! Priča jedne mame izazvala buru: PONOSNA sam na nju!
Roditelji školaraca svedoci su da čuvene roditeljske viber grupe već počinju da gore od predloga i dogovora na temu poklona koji će dobiti učiteljice za 8. mart.
Na društvenim mrežama se ovih dana povela žestoka polemika na temu, pa je jedna majka ironično prokomentarisala da će učiteljica njenog deteta dobiti garsonjeru, kako je sve krenulo sa predlozima roditelja.
Upravo ova situacija navela je jednu mamu, Draganu Mojić Petrović da se javi redakciji Blic Žene, i da prokomentariše kupovinu poklona.
- Iz godine u godinu situacija izmiče kontroli a živimo u zemlji u kojoj je ovaj praznik potpuno besmislen. Možemo da pričamo o samohranim mama, diskriminaciji žena prilikom zapošljavanja, nejednakim platama sa kolegama na istim pozicijama, o tome zašto mame preduzetnice nemaju ista prava kao i ostale trudnice i porodilje? Razloga je mnogo i svest se mora što pre menjati. Skupljaju se veliki iznosi novca za poklone koji su po mom skromnom mišljenju za jednu obrazovanu osobu neprikladni. Zasto se niko se ne seti da predloži knjigu ili karte za pozorište, umesto vaučera za nakit i slično? Uostalom, zašto se deca ne pitaju na koji način žele da izraze pažnju prema vaspitačicama i učiteljicama? Kupovinom skupih poklona (vaučera i sl) deca se uče da se pažnja kupuje novcem. A sa druge strane živimo u zemlji gde mališane kojima je zdravlje ugroženo (jedva) lečimo lečimo sms porukama. Znate li vi na primer kako izgleda život jednog deteta na dijalizi? Da zađemo malo van Beograda videćemo da ljudi finansijski jedva sastavljaju kraj sa krajem. Znam da ima vaspitačica i učetiljica kojima je tog dana jako neprijatno i onih koje čvrsto stoje do svojih principa da ne primaju nikakve pokone. A isto tako znam da ima mama koje pored grupnog poklona nose još jedan, poseban. Isto tako ima mama koje rade kao većina iako se ne slažu sa grupnom odlukom - kaže Dragana, koja je i sama više puta govorila o ovoj temi na svojoj Fejsbuk stranici.
Ona je, naime, podelila sopstveno iskustvo kupovine poklona za 8. mart. Njena ćerka Lana bila je, kaže, jedina u svom razredu koja nije učestvovala u kupovini grupnog poklona za učiteljicu.
- Lana je u svom razrednu jedina koja nije učestvovala u kupovini grupnog poklona za uciteljicu povodom 8.marta. Juče se ponosno pojavila u školi sa tri cveta (tri učiteljice) i tri čestitke koje je sama napravila. Sa knedlom u grlu sam joj rekla "Ponosna sam na tebe". I onda pomislim - da li je moguće da ovu bitku vodim u životu?
- Nemam nameru da zarad prihvatanja u drustvu učestvujem u kupovini skupih poklona i tako pokazem je "biti deo grupe vrednije od principa misljenja i stavova"! Uvek će biti onih koji vole da daju ovakve poklone. Ja cu uvek biti od onih koja će svoje vreme posvetiti deci iskljucivo u osmišljavanju kreativnih radionica, kako bih im pokazala da neko može da se obraduje uz pomoć mašte a sa 0 dinara. Znam da da ima mama širom Srbije koje te vrednosti posmatraju isto kao ja - piše ova majka i dodaje:
- Danas se po vrtićima i školama, prilikom kupovine poklona skuplja po 500/1.000dinara. Roditelji sakupe novac i kupe pokone a deca često ne znaju sta su roditeli kupili. Ljudi danas rade za 25.000 dinara mesečno, a pokloni se kupuju od 15.000din i više. Da li je to normalno? To više nije ni znak pažnje, nego. Najčešće se kupuju vaučeri po poznatim radnjama, satovi, nakit, pa čak i mobilni telefoni i laptopovi! Uručiti simbolično manje vredan poklon, odnosno cveće bombonjeru i čestitku koju deca naprave je vrlo retko. Zašto? Jel to postalo sramota?
Da li neko uopšte pita decu šta oni žele da poklone? Da li neko razmišlja o tome da se kupovinom takvih posklona daje loš primer deci koja će kasnije misliti da se pažnja meri novcem i da materijalne stvari vrede više od namere. Današnja deca će naučiti da je bitno da se pokloni nešto skupo i da to tako treba.
Da se razumemo - i vaspitačice i učiteljica i razredna jesu bitne za decu ali deca su ta koja treba da se potrude da joj pruže pažnju. Svako mešanje roditelja dovodi do besmisla postojanje uciteljice kao figure. Poklon čestitka možda jeste vredan poklon, ali je bezličan, ne nosi lični pečat dece vec roditelja. Disciplina na času, uvažavanje i dobar odnos đaka i učiteljice sigurno će joj više značiti.
Na primer, znam da je jedna učiteljica na proslavi mature na kraju osmog razreda od svojih đaka dobila svoj portret koji su oni nacrtali. Našoj razrednoj na kraju srednje škole spremili smo veliki ram sa slikama koji su obeležili te 4 zajedničke godine. Pisali smo upamćene šale, razne bisere, "ispale", dobijene nadimke... Rasplakala se. Bila je presrećna. I dan danas to pominje kao najdrazi poklon. Lepo je kada znak pažnje sadrži deo rada i oslikava odnos između učitelja i dece. Nema većeg ponosa i srece kada učitelj/razredni vidi da je pored znanja deci pružio i kvalitetan odnos i nešto što se ne može vrednovati materijalno.
Roditelji koji iz razloga finansijske, principijelne ili treće prirode, ne učestvuju u kupovini grupnog/vrednog poklona postaju crne ovce jer pojedini roditelji to negativno komentarišu,okreću glavu kad te vide i stavljaju na stub srama - zaključuje Dragana.
(Kurir.rs/Blic Žena)
Bonus video: