Ruska taktika, koja se sad primenjuje u Ukrajini je zapravo stara sovjetska koja je trebala da bude primenjena u osvajanu Zapadne Evrope u vreme Hladnog rata
Ruska vojska u invaziji na Ukrajinu primenila je staru sovjetsku strategiju kako bi trebalo da izgleda osvajanje zapadne Evrope u slučaju da su tenkovi Sovjetske vojske i varšavskog pakta krenuli u osvajanje za vreme Hladnog rata.
Ruska taktika, koja se sad primenjuje u Ukrajini je zapravo ostala ista, samo sa primesama uključivanja krstarećih raketa i prceiznog oružja u podržavanju trupa na zemlji uz masovne helikopterske desante na tačno izabrane lokacije poput vojnih baza i aerodroma.
Sovjetska taktika
Naime, stara sovjetska taktika koju su inače i Amerikanci proučavali ranih 1980 -tih godina prošlog veka, predviđala je da Sovjetska vojska nikada u nastupanju na Zapad ne ide na osvanje gradova koji imaju više od 500.000 stanovnika, a na koje bi nalizazili na svakih 50 do 100 km, nego da se oni prvo blokiraju, manjim snagama, a glavnina nastupa dalje utvrđenim putnim pravcima. Ti veliki gradovi bi se kasnije odsecali ili iznurivanjem nateravali na predaju.
Takva taktika primnjena je sad i u Ukrajini s tim da za razliku od juriša oklopnih i mehanizovanih jednica koje prate borbeni helikopteri čisteći sve pred sobom nije bilo ništa.
Naime, vojni planeri u Moskvi tu su doktrinu malko modifikovali i uveli su manje kombinovane jednice ojačane pešadijom, tenkovima, borbenim vozilima pešadije, oklopnim transporterima, terenskim vozilima koji udaraju glavnim pravcima bez zadržavanja uz asistenciju borbenih helikoptera i jurišnih aviona poput SU-25.
Mostobran u srcu Ukrajine
Svakako rusku invaziju na Ukrajinu obeležili su masovni desanti helikoptera, posebno na vojne aerodrome u okolini Kijeva i u čitavoj Kijevskoj oblasti, koja je i zapravo meta.
Naime cilj masovnog angažovanja transportnih helikoptera MI-81, Mi -17 koje su pratili borbeni helikopteri Ka-52 bio je zauzimanje aerodroma, njihovo čuvanje dok ne stignu dodatna pojačanja. Inače svi transportni helikopteri imali su na sebi montirane lansere sa nevođenim raketnim zrnima.
Sličnu operaciju Sovjetska armija izvela je 1968 godine za vreme operacije "Dunav" prilikom invazije na Čehoslovačku, kao i tokom zauzimanja Kabula 1979. Godine.
Zašto su aerodromi važni
Od samog početka Rusija je imala fokus na sve aerodrome na teritoriju Ukrajine, a posebna meta su bili oni u blizini Kijeva. Plan invazije predviđao je brzo grupisanje velikog broja vojnika i oklopnih jednica, kao direktno iznenađenje za branioce što je donekle i postignuto, pošto nijedan aerodrom Ukrajinci nisu mogli da povrate, a veliki broj pripadnika SPECNAZ- a i padobranaca stvorio se u predgrađima
Naime, cilj masovnih helikopterskih desanata na ukrajinske aerodrome bilo je ubezbeđenje uslova da se omogući kasnije sletanje transportnih aviona IL-76 sa paodbrancima.
Izviđanje iz vazduha
S druge strane borbeni helikopteri MI-35M, Mi-28, MI-24VM imali su zadatak da iz vazduha obezbeđuju i čuvaju kombinaovane jedinice koje su prodirale i koje su upravo zahvaljujući ovim "letećim topovnjačama" uspeli jako brzo da zauzmu ključne objekte infrastrukture na reci Dnjepar, poput hidroelektrane.
Takođe, borbeni helikopteri su korišteni i kao izviđačke platforme, poput četvrtkovog nadgledanja Kijeva.
Kurir.rs/A.Mlakar