Svaki dan ruskih vojnih operacija u Ukrajini mogao bi da košta Rusiju desetine miliona dolara, objavio je u petak nezavisni ruski list Novaja gazeta.
Glavni i odgovorni urednik lista, jednog od retkih preostalih nezavisnih medija u Rusiji, je dobitnik Nobelove nagrade za mir Dmitrij Muratov.
Novaja gazeta je danas izašla na ruskom i ukrajinskom jeziku. „Tužni smo...i stidimo se...Ne vidimo Ukrajinu kao neprijatelja, niti ukrajinski jezik kao neprijateljski jezik“, bile su reči kojima je Muratov objasnio potez.
Prema procenama Gazete, svaki dan ruskog angažovanja u Siriji 2015. koštao je 2,4 miliona dolara. Tada je direktno angažovano 1.600 ljudi, a broj vojnika koji učestvuju u operacijama u Ukrajini procenjuje se na 149 hiljada.
Obračun troškova jednog dana rata uključuje plaćanja vojnim i civilnim stručnjacima, komunikacione i informacione usluge, održavanje vojne opreme, troškove transporta robe, izdatke za medicinske potrebe, hranu i drugo.
Prema ukrajinskim izvorima, Rusija je tokom prvog dana rata izgubila 30 tenkova, do 130 oklopnih vozila, pet aviona i šest helikoptera. Cena aviona SU-25, čiji gubitak je Rusija priznala, iznosi skoro milijardu rubalja (oko 11 miliona dolara), a prema podacima ukrajinskog Generalštaba, to je nabavna cena oborenog helikoptera Ka-52.
Cena svakog od 30 ruskih tenkova T-72, koji su, prema oceni ukrajinskog Generalštaba, bili oštećeni, iznosi 22 miliona rubalja ili oko 250.000 dolara.
Kapitalizacija tri najveće ruske kompanije – Gasproma, Rosnjefta i Sberbanke – je samo 24. februara pala za 6,6 biliona rubalja, ili oko 76 milijardi dolara. Akcije su pale za trećinu. Od početka krize u oktobru 2021, akcije kompanija su izgubile više od polovine svoje cene. Indeks Moskovske berze (ukupna kapitalizacija akcija ruskih kompanija) 24. februara izgubio je 33,3 odsto. Ovo je najveći pad od 2008.
Brojne zapadne zemlje, uključujući SAD i Veliku Britaniju, najavile su nove sankcije Rusiji. Državne banke su stradale, uključujući Sberbanku i VTB. Pored toga, uvedene su sankcije protiv Aeroflota, Rosteka i njegovih korporacija članica.
EU je takođe uvela sankcije na javni dug Rusije. To znači da će troškovi prikupljanja novca za rusku državu i kompanije postati veći, a ruske državne banke neće moći da imaju dolarske račune.
Pad rublje i sankcije dovešće do veće inflacije, pa je, kako navodi Nova gazeta, sasvim moguće da će ove godine inflacija biti u rasponu od 10 do 15 odsto. To je oko jedan i po puta više od prošlogodišnje stope od 8,4 odsto.
Pre svega, očekuje se povećanje cena uvozne opreme, lekova i odeće. U nekim prodavnicama elektronika je već porasla za 30 odsto.
Zabrana uvoza neke visokotehnološke robe, pad rublje i neizvesnost na tržištima takođe će uticati na investicije kompanije. Naime, prenosi Nova gazeta, većina opreme je iz uvoza, pa će mnoge kompanije biti prinuđene da smanje ulaganja ili da naprave pauzu za ulaganje. Kao rezultat toga, umesto projektovanog rasta BDP-a, zemlja može doživeti recesiju ili stagnaciju. To znači da će Rusija izgubiti trilione rubalja i povećati jaz za razvijenim zemljama.
Osim toga, prema pisanju lista, za obnovu uništene infrastrukture u oblastima Luganska i Donjecka, prema rečima zamenika šefa budžetske komisije Saveta Federacije Sergeja Rjabuhina, biće potrebno oko 1,5 biliona rubalja (17,3 milijarde dolara) tokom tri godine. Ruske vlasti su već isplatile oko 610 miliona rubalja (sedam miliona dolara) izbeglicama iz ovih regiona. Istovremeno, 860 hiljada stanovnika ovih regiona dobilo je rusko državljanstvo, koje im daje pravo na penzije i druge oblike izdržavanja.
Što se banaka tiče, moguće je da će kartice VTB, Sberbanke i drugih banaka prestati da budu upotrebljive, ali ne i u Rusiji. U Rusiji će kartice najverovatnije raditi.
Sa depozitima u dolarima i evrima nije sve tako jednostavno. Ukoliko banke zamrznu svoje korespondentne račune, devizna plaćanja neće biti moguća. Teoretski, banka može da izda novac u rubljama, ali je najbolnije pitanje po kom kursu, piše Novaja Gazeta.
Kurir.rs/Net.hr