Tara Simov imala je priliku da razgovara sa ocem Goranom.
- Jao, imaš bradu! Zašto imaš bradu? Čuješ li me? - pitala je Tara.
- Čujem, mišu - odgovorio je.
- Gde su deca? - pitala je.
- Spavaju, ne možeš sada da ih vidiš - rekao je i ipak otišao do sobe kako bi pokazao dečicu.
- Imaš li nešto pametno da mi kažeš? - pitala je zadrugarka.
- Kada bi pričao pametno, dugo bi trajalo. Znaš šta smo se dogovorili pre nego što si ušla... Mirnoća, smirenost - govorio je Tarin tata.
- Da smo svi normalni, valjda bi sve bilo dosadno - pravdala se.
- Zato služe godine, valjda ćeš pametnija biti kada odrasteš. Ti moraš da se opečeš sama. Samo mirnoća, samo mirnoća, mali... 'Budi mirna kao zmija, a nevina kao golub'. Kada ti neko nešto kaže smeškaj se, ne odgovaraj - govorio je.
- Ali to je psovanje tebe, mame, nije priča - zaplakala je Simova.
- To govori o njima, ne o tebi. Ako ne prihvatiš to, onda nisi ista kao oni. Kada neko hoće lepo sa tobom da govori, ti razgovaraš, ako ne želi, samo odeš! Šta je problem? Šamar, spaljivanje, svađa, to je loše, to je zlo. Moć je ljubav, moć je pamet, moć je dobra. Iskušenje će proći - dodao je.
- Kad će da proći iskušenja? Znaš i sam 21 godinu mi je haos, a želim mir - plakala je Tara.
Kurir.rs/S.M.
Bonus video: