Los Anđeles Tajms u svetlu trenutnih dešavanja oko Ukrajine i uvođenja sankcija zapadnih zemalja prema ruskom lideru Vladimiru Putinu, njegovom bliskom okruženju i nekim državnim funkcionerima napravio je opsežnu analizu i došao do zaključka, da sankcije neće imati toliko jak efekat da nateraju Putina da napusti Ukrajinu, jer je Rusija potrošila godine da se pripremi za međunarodne sankcije.
Dejvid Pierson i Sem Den u svom autorskom tekstu navode da je efikasnost mera koje je Zapad primenio kako bi ubedio Putina da se povuče iz Ukrajine nije izvesna i da pre svega sve zaivisi od Kine i koliko je ona spremna da pritekne Moskvi u pomoć.
"Zauzdati rusku ekonomiju od 1,5 biliona dolara neće biti lako, posebno jer počela je da se zaštiti od međunarodnih sankcija nakon što je anektirala Krim od Ukrajine 2014. Rusija je ostavila po strani ekonomski rast kako bi smanjila svoj dug i izgradila svoje rezerve u stranoj valuti i zlatu — toliko da je ove godine dostigla rekordne nivoe od preko 640 milijardi dolara.
Rezerve pomažu da se ublaži finansijski udar ruske invazije. Ruska centralna banka je u četvrtak upumpala likvidnost u bankarski sistem zemlje i prodala devize prvi put kako bi podstakla rublju, koja je pala na najslabiji nivo od 2016", pišu autori.
Oni navode da je američki predsednik Bajden najavio da će SAD i njihovi evropski saveznici sankcionisati pet ruskih banaka koje poseduju imovinu od oko bilion dolara i blokirati izvoz visoke tehnologije u tu zemlju. Ruski oligarsi, za koje se navodi da su članovi Putinovog užeg kruga, takođe su na meti sankcija.
Bajden je u petak rekao da će se pridružiti Evropskoj uniji u sankcionisanju Putina i njegovog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova. Njegova administracija je kasnije najavila da će sankcionisati ruski fond za direktna ulaganja, koji je državni fond.
"Kako sada stvari stoje, malo je verovatno da će te mere naneti dovoljno bola Moskvi da izazovu preokret u Ukrajini, kažu analitičari, napominjući da će sve sankcije koje su sada uvedene verovatno biti premale.
„Sankcije u ovom slučaju, gde je Putin očigledno bio vođen da proširi rusko carstvo, morale bi da budu zaista drakonske da bi imale šanse za uspeh“, rekao je Geri Hufbauer, stručnjak za sankcije i viši saradnik na Petersonovom institutu za međunarodnu ekonomiju. .
Hufbauer je rekao da sankcije postižu svoje ciljeve u samo malom procentu slučajeva i da je veća verovatnoća da će uspeti kada su usmerene na specifične ekonomske ciljeve ili zemlje sa nestabilnim političkim režimima. Hufbauer ocenjuje ukupnu stopu uspeha na oko 25 odsoto, uglavnom u manjim slučajevima međunarodnog sukoba.
Efekti oštrih sankcija imaju tendenciju da neproporcionalno padaju na stanovništvo jedne zemlje, za razliku od njene političke i finansijske elite, do te mere da ih je Hufbauer uporedio sa ekonomskim tepih bombardovanjem, i primetio da sankcije za široku privredu ponekad imaju neželjeni efekat konsolidacije vlasti u postojećem režimu. Kao primere on jenaveo ukorenjeno rukovođenje porodica Kastro i Kim na Kubi i Severnoj Koreji.
„Sankcije omogućavaju vladajućoj grupi da bolje kontroliše celu ekonomiju, a kada bolje kontrolišete celu ekonomiju, zaista možete podstaći ili primorati mnogo ljudi da vas podrže“, rekao je Hufbauer.
Istovremeno, EU nastoji da promeni ličnu računicu u odnosu na Putina i Lavrova. U tvitu u petak, letonski ministar spoljnih poslova Edgars Rinkevičs najavio je da će EU zamrznuti imovinu obojice, zajedno sa drugim sankcijama Rusiji kako bi pokušala da obustavi invaziju, preneo je Asošiejted pres.
Taj potez izazvao je skepticizam kod nekih stručnjaka za sankcije.
„Ovo je više simbolično“, rekao je Majkl Zvajbak, bivši američki savezni tužilac koji je vodio istrage o nacionalnoj bezbednosti.
„Putin i Lavrov su veoma dobro izolovani od takvih akcija.
Sankcije bi morale da zađu dublje u živote ruske elite da bi izvršile pritisak na Putina, rekli su drugi.
„Oduzimanje imanja Putinovih prijatelja, uskraćivanje im vize i oduzimanje prava da svoju decu šalju u elitne škole u Velikoj Britaniji, Švajcarskoj i drugim omiljenim destinacijama nametnulo bi stvarnu promenu načina života Putinovim oligarsima i visokim zvaničnicima, od kojih većina voli sebe kao građani sveta i više vole da žive i kriju svoja ukradena bogatstva na Zapadu“, rekao je Stiv Fiš, profesor političkih nauka na Univerzitetu Berkliju.
Ali Vašington i njegovi saveznici nisu bili voljni da se usredsrede na taj sektor jer se Evropska unija oslanja na Rusiju za više od 40 odsto svojih zaliha prirodnog gasa, a Bajdenova administracija je pod sve većim pritiskom da se pozabavi rastućim troškovima energije zbog gušenja inflacije. Napad na Ukrajinu je već doveo sirovu naftu tipa Brent, globalni standard, na najviši nivo od 2014. na 105 dolara po barelu – obogaćujući rusku kasu.
Te rastuće cene su jedan od razloga zašto je Bela kuća odbila da podrži pozive da blokira Rusiju iz globalnog sistema za razmenu finansijskih poruka koji koriste hiljade banaka poznatih kao SVIFT. Administracija je rekla da bi to moglo biti toliko ometajuće za kliring transfera sredstva da bi troškovi energije dodatno porasli.
Ako bi Rusiji bilo zabranjeno pristupiti globalnom bankarskom sistemu, mogla bi da uzme stranicu iz Irana i Severne Koreje i pokuša da se osloni na kriptovalute za izmirenje plaćanja, iako to ne bi bilo testirano u ekonomiji ruskih razmera. Istočna Evropa – posebno Ukrajina – već je leglo nezakonitih aktivnosti kriptovaluta, prema Chainalisis, singapurskoj istraživačkoj firmi za blokčejn.
Moskva je prošlog novembra objavila da će do ove godine objaviti prototip digitalne rublje, valute koja bi mogla da smanji izloženost Rusije dolaru i međunarodnim sankcijama.
„Mislim da je to budućnost našeg finansijskog sistema“, rekla je guvernerka ruske centralne banke Elvira Nabiulina prošle godine za CNBC.
Trenutne sankcije Rusiji mogle bi da potraju mesecima, ako ne i godinama. Njihovu ozbiljnost mogla bi oslabiti zemlja poput Kine, koja je stalno povećavala trgovinu sa Rusijom. Peking bi mogao da ponudi kupovinu više nafte i davanje kredita preko svojih državnih banaka, ali analitičari sumnjaju da će Kina prekršiti sankcije i rizikovati da se otuđi od Zapada.
Kina i Rusija
„Kinesko rukovodstvo pokušava da zaobiđe geopolitičku podelu“, napisao je Mark Vilijams, glavni azijski ekonomista istraživačke firme Kapital Ekonomics, u belešci klijentima.
„Rusija je saveznik, ali kada bi se videlo da stane na njenu stranu bi ubrzalo odvajanje Kine od Zapada. Najverovatnije, Kina će podržati Rusiju finansijski i kroz trgovinu onoliko koliko to dozvoljavaju bilo kakve sankcije Zapada. Male kompanije i banke mogu prekršiti sankcije, ali veće firme i vlada neće rizikovati dalji prekid odnosa sa Zapadom.
To ne znači da Kina neće nastaviti da posluje sa Rusijom. Ona žudi za naftom i gasom i nedavno je sklopila dogovor o uvozu pšenice. Ali malo je verovatno da će Kina učiniti uslugu Rusiji, umesto toga odlučivši da iskoristi težak položaj svog saveznika.
„Kina ne daje dobrotvorne svrhe, čak ni svojim strateškim partnerima“, rekla je Elizabet Višnik, viši naučnik u Centru za pomorsku analizu, istraživačkom centru američke mornarice. „Očekivao bih da će Kina i dalje biti tvrdoglava u pogledu investicija koje će uložiti u Rusiju.
Kurir.rs/ Los Anđeles Tajms
Bonus video: