Naredne školske godine na osnovne, master i doktorske studije našeg najstarijeg univerziteta moći će da se upiše 27.325 brucoša, kao i prošle godine. Dve trećine će se školovati o trošku države, predložio je Senat Univerziteta u Beogradu. Konačnu odluku o broju budžetskih studenata daje Vlada. Pet fakulteta u sastavu Beogradskog univerziteta predložilo je povećanje školarina za narednu školsku godinu do deset odsto.
Od planiranog broja, dve trećine brucoša trebalo bi da se školuje o trošku države. Upisivaće se isključivo na akreditovane programe.
Prof. Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu kaže da će na njihovom 31 fakultetu biće mesta za oko 15.000 studenata na osnovnim akademskim i integrisanim studijima, prenosi RTS.
- Neki programi su tri, a neki pet godina. To će omogućiti velikom broju brucoša da izaberu u toj lepezi od 100 studijskih programa, što njima bude interesantno. Od tih 15.000 mesta, oko 9.500 će biti budžetskih - objašnjava Đokić.
Prof. Milan Martić, dekan FON-a kaže da će nastava početi prema novom akreditovanom programu.
- Na studijskom programu informacioni sistemi i tehnologije imaćamo šest modula, koje do sada nismo imala. To je preporuka ASINA, Evropske agencije za akreditaciju. Na studijskom programu menadžment i organizacija, takođe, biće šest modula - kaže Martić.
Povećanje školarina
Pet fakulteta predložilo je povećanje školarina na osnovnim studijama, tri na master, a četiri na doktorskim studijama: to su Rudarsko-geološki, Ekonomski, Biološki, Geografski fakultet, TMF i FON.
Profesor Martić smatra da se ne može reći da je reč o povećanju školarine.
- To je faktički usklađivanje sa rastom cena na malo u oblasti viskog obrazovanja, znači 5,7 odsto sa 139 na 145 i 600. Mi školarinu šest godina nismo menjali - navodi Martić.
Rektor Univerziteta u Beogradu Đokić kaže da su fakulteti dali svoje predloge, ali da konačnu odluku donosi Vlada Srbije.
- Samo pet fakulteta od 31 je povećalo cenu školarine, u odnosu na prethodnu godinu. Ta povećanja su neznatna, ne prelaze više od 10 odsto. Uglavnom se odnose na fakultete koji godinama nisu povećavali svoju školarinu - ukazuje Đokić.
Prema novom Zakonu o studentskom organizovanju, akademci u svim organima fakulteta i univerziteta imaju pravo odlučivanja o pitanjima koja su od studentskog značaja.
Ana Grčić, student prorektor Univerziteta u Beogradu kaže da u telima fakulteta i univerziteta studenti čine 20 odsto.
Nastava na početku ovog, drugog semestra, održava se po kombinovanom modelu.
Prema podacima Studentske poliklinike, u proteklih pet nedelja, opadao je broj obolelih akademaca.
Profesori se zato nadaju da bi fakulteti mogli da pređu na redovnu nastavu u drugoj polovini drugog semestra.
(Kurir.rs/RTS)