VOJNI PLANOVI: Rusi ne uništavaju infrastrukturu! Zapadni mediji: Putin se priprema da Ukrajinu pripoji Rusiji?
Objavljeno
01.03.2022. 8:00h
→ 9:20h
AP/Vadim Ghirda
Ruski predsednik je u objavi „specijalne operacije“ negirao postojanje ukrajinske države, a 2014. godine šef Kremlja je anektirao Krim
Krajnji cilj Vladimira Putina, predsednika Rusije, ostao je misterija i juče, petog dana invazije na Ukrajinu. Dok ruske trupe napreduju u opkoljavanju većih ukrajinskih gradova, u koje se povukla ukrajinska armija, izbegavajući direktnu borbu sa mnogo jačim neprijateljem, sve je više spekulacija o tome da šef Kremlja zapravo želi da Ukrajinu pripoji Rusiji.
Specijalna operacija
Tome u prilog govori nekoliko detalja, preneo je CNN u analizi mogućih ciljeva Vladimira Putina. Naime, ruski šef države je u govoru kojim se obratio naciji, kada je objavio početak „specijalne operacije“, kako je nazvao invaziju, negirao postojanje ukrajinske države. Na terenu je uočljivo da ruske trupe izbegavaju uništavanje civilne infrastrukture, koja bi kasnije mogla da bude korisna. Istovremeno se izbegava ulazak u velike gradove, koji se opkoljavaju, takođe zbog manjeg razaranja, ali i da bi bilo što manje civilnih žrtava. Na kraju, Rusija je 2014. anektirala Krim, a uoči invazije je priznala nezavisnost Donjecka i Luganska.
Printscreen/Twitter, Kurir TV
foto: Printscreen/Twitter, Kurir TV
Vojni analitičar Vlade Radulović u razgovoru za Kurir kaže da je još rano govoriti o tome koji je krajnji cilj Vladimira Putina.
- Jedan od Putinovih glavnih ciljeva bio je da politički obezglavi i eliminiše vlasti Kijeva i da uspostavi marionetsku vladu iz Moskve. U prilog tome govorio je podatak da je za napad okupio 140.000 vojnika, a ostaje da se vidi da li će ići do kraja i da li će doći do pada Kijeva - kaže Radulović.
Prema njegovim rečima, Putinov govor uoči invazije više govori o tome da on želi da podeli Ukrajinu, na veći deo, koji bi pripojio Rusiju, i na drugi, manji deo.
- Ključno je zapravo šta bi bilo sa tim drugim delom Ukrajine, da li bi time nastala neka nova Ukrajina, sa marionteskom vlašću, ili bi taj deo bio prepušten susedima Ukrajine - Poljskoj i Mađarskoj, koje bi onda ispravile istorijsku nepravdu. Sve zapravo zavisi od toga kako će se sve završiti sa invazijom - naglašava Radulović i ističe:
Strateški pravac
- Rusija još nije angažovala najjaču borbenu grupu. Dosad je angažovano oko 50.000 vojnika, ali glavni udar još nije realizovan. Pretpostavlja se da se čeka naredba o totalnoj ofanzivi. S druge strane, rusku invaziju komplikuje i činjenica kako će se razvijati urbana borba. Veliko pitanje je i kako će se odvijati zauzimanje Kijeva sa južne i jugoistočne strane.
Kurir Televizija
foto: Kurir televizija
S druge strane, Jasmina Andrić, urednica časopisa Odbrana i bezbednost, za Kurir kaže da, operativno gledano, raspored snaga nije onakav kakav su mnogi očekivali.
- Nije jednostavno odrediti glavni pravac napada s obzirom na dejstva na više frontova. Vrlo je moguće da se ide na obuhvat i podelu teritorije. Međutim, strateški, pravac iz Belorusije je značajan zbog stavljanja pod zaštitu i kontrolu nuklearnih postrojenja, a opsada Kijeva na tom pravcu mogla bi da ima značajan psihološki efekat na građane Ukrajine i da slomi moral tamošnjih vlasti - kaže Jasmina Andrić.
EPA-EFE/ALISA YAKUBOVYCH
foto: EPA-EFE/ALISA YAKUBOVYCH
Prema njenim rečima, tome u prilog ide i tromost operacije, kao i podizanje u pripravnost i nuklearnog arsenala.
- Nakon toga bi i političke promene bile lakše izvodljive. U tom smislu, promena spoljnopolitičke orijentacije Ukrajine može biti njeno političko pripajanje, dok u opsežne teritorijalne pretenzije iskreno sumnjam - dodaje ona.
BRITANSKI TAJMS TVRDI Zelenskog lovi 400 plaćenika
foto: Printscreen
Britanski Tajms je objavio da je Putin poslao grupu od 400 plaćenika iz takozvane grupe Vagner da ubiju ruskog predsednika Vladimira Zelenskog, koji se navodno nalazi u Kijevu.
Vagner je privatna milicija koja je, prema pisanju Tajmsa, dobila naredbu od Putina da ubije Zelenskog i još 23 zvaničnika ukrajinske vlade, što bi Moskvi olakšalo da preuzme kontrolu nad Ukrajinom.
Reč je o skupini dobro obučenih plaćenika pod kontrolom Jevgenija Prigožina, bliskog saveznika ruskog predsednika. Navodno su plaćenici već u Kijevu i čekaju naredbu da izvrše zadatak. Na spisku za likvidaciju nalazi se cela ukrajinska vlada, kao i gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko i njegov brat Vladimir. Zbog toga je navodno u Kijevu proteklog vikenda policijski čas trajao 36 sati.
SAD ZATVORILE AMBASADU U MINSKU
Većina u Belorusiji je za razmeštanje nuklearnog oružja
foto: EPA Sergey Guneev Sputnik Kremli
Većina žitelja Belorusije podržala je razmeštanje nuklearnog oružja u svojoj zemlji! To je rezultat nedeljnog referenduma koji je organizovan u režiji predsednika Aleksandra Lukašenka. Za odustajanje od nenuklearnog statusa zemlje glasalo je 65,2 odsto izašlih. To će omogućiti da se u Belorusiji prvi put od raspada SSSR razmesti nuklearno naoružanje, čega se zvanični Minsk ranije odrekao.
Zapadne zemlje su ranije objavile da neće priznati rezultate referenduma, koji se održava usled obračuna sa opozicijom i protivnicima režima Aleksandra Lukašenka. Prema rečima aktivista za ljudska prava, trenutno je u Belorusiji više od 1.000 političkih zatvorenika.
Referendum je podstakao antiratne proteste u nekoliko gradova. Najmanje 290 osoba je uhapšeno, naveli su aktivisti za ljudska prava.
U nedelju je, govoreći na biračkom mestu, Lukašenko rekao da bi mogao da traži od Rusije da vrati nuklearno oružje Belorusiji.
- Ako Zapad prebaci nuklearno oružje u Poljsku ili Litvaniju, na naše granice, onda ću se obratiti Putinu da vrati nuklearno oružje koje sam dao bez ikakvih uslova - rekao je Lukašenko.
Posle masovnih protesta 2020. godine, Lukašenko se okrenuo Moskvi, osiguravajući ruske zajmove, kojima je pokušao da nadoknadi negativan učinak zapadnih sankcija.
Izmenama ustava Lukašenku se osigurava doživotni imunitet od krivičnog gonjenja. SAD su juče saopštile da do daljeg zatvaraju svoju ambasadu u Minsku.
HAOS U MOSKVI POSLE PADA RUBLJE
Redovi ispred banaka
foto: AP/Dmitri Lovetsky
Ruska valuta rublja znatno je oslabila u odnosu na američki dolar nakon što su zapadne zemlje objavile da će isključiti neke ruske banke iz međunarodnog platnog sistema SWIFT i da će ograničiti Moskvi korišćenje njenih deviznih rezervi.
Pad rublje zbog zapadnih sankcija doveo je do formiranja dugih redova ispred banaka i bankomata u Rusiji, koja se u postsovjetsko doba više puta suočavala sa naglom devalvacijom valute.
Rublja je izgubila 30 odsto vrednosti u odnosu na dolar, ali se kasnije stabilizovala, posle brze akcije ruske centralne banke. Ruska centralna banka je danas naglo podigla referentnu kamatnu stopu, sa 9,5 na 20 odsto, u očajničkom pokušaju da ojača valutu i spreči masovno podizanje novca iz banaka.
DŽORDŽ SOROŠ O RATU
Kao opsada Budimpešte i Sarajeva
Milijarder Džordž Soroš oglasio se na Tviteru o ruskoj invaziji:
foto: Profimedia
- Bio sam svedok transformacije Ukrajine od propalog dela SSSR do liberalne demokratije i otvorenog društva. Ukrajina se često suočavala s ruskom agresijom, ali je izdržala. Hrabri Ukrajinci su sada na prvoj liniji i rizikuju svoje živote usled napada, koji me podseća na opsadu Budimpešte 1944. i opsadu Sarajeva 1993. godine - napisao je Soroš.