Širom Srbije mogu se naći mesta na glasu po „lošoj prošlosti“ i sablastima koja ih pohode. Među njima se svakako izdvaja Đavolja varoš, jedinstvena lokacija nedaleko od Kuršumlije, sa čak 202 neobične zemljane figure, koje su, kako legenda kaže, svatovi okamenjeni kako ne bi došlo do venčanja omađijanog brata i sestre.
Ljubitelji natprirodnog u Srbiji pohode i mističnu planinu Rtanj, za koju se, zbog njenog piramidalnog oblika, veruje da su je sagradili vanzemaljci pre mnogo hiljada godina i to je mesto čak i jedan od najvećih pisaca naučne fantastike svih vremena, Artur Č. Klark, pominjao kao „pupak sveta“, ubeđen u to da vrh Rtnja emituje posebnu vrstu energije.
Ali i Vojvodina ima čime da se pohvali! Valja pomenuti „dvorac duhova“ u gradu Beočinu: sagradila ga je nekada imućna nemačka porodica Špicer kao raskošni zamak sa staklenim baštama i parkom kojim su se slobodno šetali paunovi i srne. Zamak u Beočinu jedan je od najlepših secesionističkih zamkova u ovom delu Evrope.
Sagradila ga je porodica Špicer 1898. godine, a projektovao Imre Štjandl. Ede Špicer je bio jedan od vlasnika Beočinske fabrike cementa. Ovo kulturno dobro svojevremeno je bila biblioteka, dom kulture, iz njega se oglasio prvi radio u Beočinu, a onda je gotovo do kraja prošlog veka bio ekskluzivan restoran sa prenoćištem. Danas je ta građevina ruševina u kojoj se noću, navodno, mogu primetiti sablasti njenih nekadašnjih žitelja.
Priča kaže da je tu često boravila Špicerova ćerka koja se zaljubila u konjušara. Ta se ljubav nije ostvarila, pa se ona, navodno, zbog nesrećne ljubavi i ubila. I danas, više od 100 godina kasnije, kod nekih meštana i dalje strah postoji jer se njen duh šeta ostacima dvorca. Možda samo gvozdeni i betonski zmajevi na fasadi dvorca znaju šta je od ovoga mit, a šta istina?
(Kurir.rs/Blic)