Ratne operacije u Ukrajini srpsku predizbornost su odgurnule u totalni zapećak. Čak je i Famozno - koje je i samo uglavnom posvećeno ratnim zbivanjnima - postalo žrtva rata. S pete Kurirove strane premešteno je čak na jedanaestu. Lako se može dogoditi da - ukoliko se ukrajinska situacija usložni - Famozno završi na sportskoj strani. Na svu sreću, Kurir nema rubriku In memoriam.
Sve je jasnije da ukrajinski rat neće biti blickrig i da je (eventualna) demilitarizacija, denacifikacija Ukrajine i instaliranje proruskog režima u stvari kolateralna korist, a da je pravi ratni cilj ponovno uspostavljanje bipolarne podele sveta. I taj će cilj, ovako ili onako, biti ostvaren.
Rusija je već dugi niz godina bila zdravo nezadovoljna svojim statusom u globalnim odnosima moći, ali u vremenima mira taj status uslovljava ekonomska, a ne vojna moć.
Budući da je glede ekonomske moći RF inferiorna, ne samo u odnosu na Ameriku nego i na bogatije zemlje EU - ruski BNP je otprilike ravan italijanskom - Rusija je odlučila da svoju geopolitiku produži ratnim sredstvima.
Napisah onomad da je odluka o napadu na Ukrajinu doneta u afektu, ali izgleda da sam to napisao u afektu. Mućnuvši malo glavom, brzo sam dokonao da je „intervencija“ dugo pripremana, da su upravo toj svrsi služile „meke moći“ i medijske ekspoziture (tipa Sputnjik) razbacane diljem sveta, naročito u tradicionalno rusofilskim zemljama poput Srbije i CG.
Krećući u akciju, Putin je (ispravno) računao da su ruske mase neupredivo spremnije na odricanja i plaćanja paprenih ratnih računa od zapadnih. Ne napravi li neki nepromišljen potez - i time i zapadne mase natera na dobrovoljna odricanja i plaćanje paprenih cena - Putin će ostvariti svoj cilj: svet će postati bipolaran (a možda i bipolarno poremećen), Rusija će ponovo biti uvažavan i ravnopravan partner, s tim što će biti žestoko omražena. Ubuduće će Rusi od nas preuzeti žutu majicu loših momaka i ponovo će - nakon podužeg perioda naše holivudske „slave“ - biti glavni negativci u novohladnoratovskim filmovima.
Kao i u prethodnom hladnom ratu - pod uslovom da ovaj ne postane vruć - dve velike sile će davati sve od sebe da pod svoje skute okupe što veći broj saveznika (čitaj satelita) koji će im zanositi muda i služiti kao tampon zone.
I evo nas, ponovo se vraćamo na pitanje od bezbroj sendviča - đe ćemo mi biti tune. Iz EU do nas već stižu pritisci da Srbija, kao večiti kandidat, svoju spoljnu politiku - uključujući i politiku sankcija - uskladi sa evrounijskom. Ne treba ni trena sumnjati da slični (verovatno i snažniji) pritisci stižu i iz Rusije. Stizali su takvi pritisci i pre ukrajinskog pičvajza, nikada nisu ni prestajali, ali stani-pani situacija kome se privoleti carstvu - posle koje će biti taknuto-maknuto - neumitno se bliži. I biće sve bliža. A šta ja kažem - kome ćemo se privoleti carstvu. Glupo pitanje. Kako kome? Nebeskom, kome drugom.