Programiranje je jedno od najpopularnijih zanimanja današnjice i sve je više onih koji se za ovu profesiju odlučuju. Iako ovu branšu pretežno čine muškarci, malo je poznato da je prvi programer u istoriji zapravo bila žena.
Augusta Ejda Bajron Lavlejs delovala je u 19. veku. Rođena je 10. decembra 1815. u Londonu i bila je jedino zakonito dete čuvenog pesnika Džordža Gordona Bajrona, a majka joj se zvala En Izabel Milbank.
Iako joj je otac bio veliki umetnik i hedonista, Ejda je bila talentovana za prirodne nauke, te se bavila matematikom, a još u ranoj mladosti je razvila interesovanje za projekat analitičke mašine.
Pretežno se bavila onim što bi se danas nazvalo softverske aplikacije za analitičku mašinu. Ejda je imala samo 29 godina kada je njeno delo objavljeno, te je američko ministarstvo odbrane 1979. godine razvilo programski jezik koji nosi njeno ime - Ejda (engl. ADA).
Ljubav prema “programiranju” Ejda je nasledila od svoje majke, En Izabel Milbank, koju je takođe zanimala matematika. Kada ih je lord Bajron napustio, samo nekoliko meseci nakon Ejdinog rođenja, ona se u potpunosti usmerila ka prirodnim naukama. Omogućila je ćerki da stekne zavidno obrazovanje, iako početkom 19. veka interesovanje za matematiku i mašine nije bilo “primereno” jednoj ženi.
Godine 1836, kada je imala samo 19 godina, Ejda se udala za Vilijama Kinga, koji je kasnije stekao titulu grofa od Lavlejsa. Zapravo, Ejda je omogućila ovom grofu da postane član Kraljevskog društva (za unapređenje znanja iz oblasti prirodnih nauka). Ovim potezom, Ejda je sebi omogućila propusnicu u biblioteke kojima tadašnje žene nisu imale pristup (grof Vilijam je prepisivao članke za svoju talentovanu suprugu).
U periodu od 1842. do 1843. godine, Ejda je prevela članak italijanskog matematičara Luiđija Menabrea o motoru, koji je kasnije dopunila svojim beleškama. Ona je svoje beleške označavala slovima od A do G, a u poslednjoj G belešci, ona opisuje algoritam za analitičku mašinu za izračunavanje Bernulijevih brojeva. Ove beleške sadrže nešto što se smatra prvim kompjuterskim programom, koji je, zapravo, algoritam enkodiran da bi funkcionisao na mašini. Smatra se da je baš to prvi algoritam ikada napravljen, sa idejom da se primeni na računaru.
Najznačajniji Ejdin predlog u toj belešci bio je prenos kontrole i rad sa ciklusima, tako da naredbe programa ne bi morale da se izvršavaju redosledom kojim su date, već u zavisnosti od toka programa. Ejda je predviđala i mogućnost za opštije stvari (komponovanje muzike, grafiku), ali i za šire naučne primene.
(Kurir.rs)
Bonus video: