Donedavno se verovalo da boju očiju određuje samo jedan gen i to mnogi pamte sa časa biologije u srednjoj školi kada su proučavali delo Gregora Mendela, čuvenog češkog biologa, matematičara i meteorologa, koji se smatra ocem moderne genetike. Nedavna istraživanja su ipak pomogla da stvari oko očiju postanu mnogo jasnije.
Utvrđeno je da boju određuje više gena i da je ona specifična za svakog pojedinca, kao i otisak palca. A ako oba roditelja imaju smeđe oči, a dete je plavooko, ne znači da vas je partner prevario.
Nauka danas pokazuje da je i ovo moguće!
U jednoj od najnovijih studija, objavljenoj u Science Advances, tim istraživača sa Kraljevskog koledža u Londonu je pogledao oči čak 195.000 ljudi i utvrdio da postoje desetine gena koji utiču na boju očiju. Značajno je to što nam rezultati neće pomoći da shvatimo zašto imamo baš takvu boju očiju kakvu imamo, već se mogu usmeriti i na pronalaženje lekova za očne bolesti kao što su pigmentni glaukom i očni albinizam.
Prosto je neverovatno da su naše oči vekovima bile tolika misterija! Tek nakon studije objavljene 2007. utrt je put za veća istraživanja. Tada su na Institutu za molekularnu bionauku Univerziteta Kvinslenda (IMB) i Kvinslendskom institutu za medicinska istraživanja odbacili ideju da je boja očiju zasnovana na jednom genu.
Mnogi im nisu verovali, ali sada su Englezi definitivno utvrdili da postoji najmanje 61 gen koji određuju boju očiju!
Ali koja je, zapravo, vaša boja očiju i odakle im je stigla specifična nijansa?
Boju vaših očiju određuje količina melanina ili pigmenta koju imate u šarenici. Ako imate više melanina, oči su vam tamnije. Smeđa je najčešća boja očiju, a najređa je zelena. Interesantno je, međutim, da zelenooki ljudi uopšte nemaju pigment zelene boje u šarenici, već se ova boja koju vidimo zasniva se na refleksiji svetlosti: kako ljudi svetlih očiju imaju manje melanina, njihove oči upijaju manje svetlosti. Isto tako, utvrđeno je da boja očiju koju vidimo dolazi od vrha dva sloja dužice (iris). A bez obzira na boju očiju osobe, zadnji sloj svačije šarenice - nazvan stroma - sastoji se od smeđeg pigmenta.
Dok danas vidimo gotovo beskrajnu dugu boja očiju širom sveta, to nije uvek bio slučaj. Prema Američkoj akademiji za oftalmologiju, pre oko 10.000 godina, ljudi su imali samo smeđe oči.
Odakle su došle sve druge boje?
Naučnici kažu da je genetska mutacija dovela do varijacija u boji. Veruju da je dodavanje novih boja, kao što su siva, plava, zelena i boja lešnika, bilo uzrokovano promenom gena koji proizvodi melanin; ta mutacija je, pretpostavljaju, smanjila proizvodnju melanina u šarenici.
Smatra se da je evolucija boje očiju bila paralelna sa fizičkim kretanjem naših predaka iz toplijih u hladnije predele planete. Smeđe oči se češće viđaju u toplijim klimama Afrika i Azija, gde imaju zaštitnu funkciju, dok su na Islandu, na primer, ljudi sa smeđim očima u manjini.
Zaštitna barijera, ili njen nedostatak, takođe može da igra ulogu kod oboljevanja. Osobe sa svetlijim očima i samim tim sa manje unutrašnje zaštite od spoljašnjih izvora, imaju veću verovatnoću da razviju makularnu degeneraciju, rak oka ili dijabetičku retinopatiju. Ali ljudi sa smeđim očima takođe imaju problema: veći rizik od katarakte, zamućenja sočiva uzrokovanog razgradnjom očnih proteina.
Plavooke bebe i drugi mitovi
Čini vam se da se bebe prirodno rađaju sa kristalno čistim, plavim očima. Nije tako, kažu istraživači sa Univerziteta Stenford koji su proučavali navodnu nadmoć plavih očiju kod novorođenčadi: dve trećine beba su rođene sa smeđim očima, a samo oko 20 odsto sa plavim. Uz to, mnoge od beba sa plavim očima izgube ovu boju u roku od nekoliko meseci nakon rođenja.
Međutim, ako oba roditelja imaju smeđe oči, a dete je plavooko, ne treba nikako odmah da pomislite da vas je partner prevario. Iako su vas Mendelova pravila možda navela na to, nauka danas pokazuje da je i ovo sasvim moguće.
Kurir.rs/Discover Magazine/B.M.
Bonus video: