SUKOB U UKRAJINI: Kome Putin najviše veruje i ko vodi rat?
Vladimir Putin predstavlja usamljenu figuru vodeći rusku vojsku u visokorizičan rat koji preti da razori ekonomiju njegove zemlje.
Retko je izgledao izolovanije nego prilikom dva nedavna pojavljivanja sa svojim najbližim krugom, gde je sedeo na udaljenosti od svojih najbližih savetnika, piše BBC.
Kao glavnokomandujući, krajnja odgovornost za invaziju leži na njemu, ali se uvek oslanjao na duboko lojalnu pratnju, od kojih su mnogi takođe započeli karijeru u ruskim bezbednosnim službama.
Pitanje je ko ima njegovu pažnju, u ovom najsudbonosnijem trenutku njegovog predsedničkog mandata?
Ministar odbrane Sergej Šojgu
Ako iko to uradi, to je dugogodišnji pouzdanik Sergej Šojgu, koji je ponovio Putinovu liniju demilitarizacije Ukrajine i zaštite Rusije od takozvane vojne pretnje Zapada.
Reč je o čoveku koji sa predsednikom ide u lov i pecanje u Sibir i na njega se u prošlosti gledalo kao na potencijalnog naslednika.
Ali kada se pogleda fotografija na kojoj on sedi na kraju dugačkog stola, postavlja se pitanje, koliko on tapravi može da zadobije Putinovu pažnju, piše BBC.
- Šojgu je trebalo da maršira na Kijev, on je ministar odbrane i trebalo je da pobedi, rekla je Vera Mironova, specijalistkinja za oružane sukobe.
Bio je zaslužan za vojno zauzimanje Krima 2014. On je takođe bio zadužen za vojnu obaveštajnu agenciju GRU, optuženu za dva trovanja nervnim agensima - smrtonosni napad u Solsberiju u Velikoj Britaniji 2018. i skoro fatalni napad na opozicionog lidera Alekseja Navaljnog u Sibiru 2020. godine.
Valerij Gerasimov, načelnik Generalštaba Oružanih snaga Rusije
Kao šef generalštaba, njegov posao je bio da napadne Ukrajinu i brzo završi posao, a s obzirom na to da operacija traje već osam dana, čini se da nije ispunio svoj zadatak.
Imao je veliku ulogu u vojnoj kampanji Vladimira Putina još otkako je komandovao vojskom u Čečenskom ratu 1999, a bio je i na čelu vojnog planiranja za Ukrajinu, nadgledajući vojne vežbe u Belorusiji prošlog meseca.
Opisan kao nenasmejan od strane ruskog specijaliste Marka Galeotija, Gerasimov je igrao ključnu ulogu u vojnoj kampanji za aneksiju Krima.
Nikolaj Patrušev, sekretar za nacionalnu bezbednost
On je jedan od trojice Putinovih lojalista koji su sa njim služili još od 1970-ih u Sankt Peterburgu, kada je drugi grad u Rusiji još bio poznat kao Lenjingrad.
Druga dvojica privrženih kolega su šef službe bezbednosti Aleksandar Bortnikov i šef spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin.
Sav predsednikov uži krug je poznat kao siloviki, ili izvršitelji, ali ova trojka je još bliža. Malo ko ima toliki uticaj na predsednika kao Nikolaj Patrušev.
Ne samo da je sa njim radio u starom KGB-u tokom komunističke ere, već ga je zamenio na mestu šefa njegove organizacije naslednice, FSB, od 1999. do 2008.
Ta sednica je bila malo neobična. Dok je Putin sedeo za stolom, jedan po jedan član njegovog bezbednosnog tima izlazio je za govornicu i izražavao svoje mišljenje o priznavanju nezavisnosti Donjecka i Luganska.
Nikolaj Patrušev je prošao test.
-On je taj koji ima glavni borbeni poklič, i postoji osećaj u kome je Putin krenuo ka svojoj ekstremnijoj poziciji, kaže Ben Nobl, profesor ruske politike u Londonu.
Aleksandar Bortnikov, šef službe bezbednosti (FSB)
Posmatrači Kremlja kažu da predsednik veruje informacijama koje dobija od bezbednosnih službi više nego bilo kom drugom izvoru, a Aleksandar Bortnikov je viđen kao deo Putinovog bližeg kruga.
Još jedna stara ruka iz Lenjingradskog KGB, preuzeo je vođstvo naslednika FSB kada je Patrušev nastavio dalje.
Sergej Naruškin, direktor Spoljne obaveštajne službe (SVR)
Sergej Naruškin je treći čovek iz Lenjingradskog KGB i pored Putina je bio u većini svoje karijere.
Kada su ga pitali za procenu situacije, šef obaveštajne službe se zbunio i i dao pogrešne odgovore, da bi mu predsednik rekao: "O tome ne razgovaramo".
- Bilo je šokantno. On je neverovatno kul i pribran, tako da će ljudi pitati šta se ovde dešava, rekao je Ben Nobl za BBC.
Ali Andrej Soldatov misli da je jednostavno uživao u trenutku: „Putin voli da se igra sa svojim užim krugom, zbog čega je (Nariškin) izgledao budalasto“.
Sergej Nariškin je dugo bio u senci Putina, u Sankt Peterburgu 1990-ih, zatim u Putinovoj kancelariji 2004. i na kraju postao predsednik parlamenta.
Ali on takođe vodi Rusko istorijsko društvo i, po mišljenju Soldatova, pokazao se veoma važnim u obezbeđivanju ideološkog osnova za svoje postupke predsedniku. Prošle godine je dao intervju moskovskom dopisniku BBC-ja Stivu Rozenbergu u kojem je negirao da je Rusija vršila trovanja i sajber napade ili da se mešala u izbore u drugim zemljama.
Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov
On je već 18 godina najviši diplomata u Rusiji, predstavljajući slučaj Rusije svetu čak i ako se smatra da on nema veliku ulogu u donošenju odluka. Sergej Lavrov (71) je još jedan dokaz da se Vladimir Putin u velikoj meri oslanja na ličnosti iz svoje prošlosti.
On je lukava osoba: prošlog meseca je pokušao da ismeje britansku ministarku spoljnih poslova Liz Tras zbog njenog poznavanja ruske geografije, a godinu dana ranije pokušao je da ponizi visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borela.
Ali on je dugo bio po strani po pitanju bilo čega što se tiče Ukrajine i, uprkos svojoj gruboj i neprijateljskoj reputaciji, zalagao se za dalje diplomatske razgovore o Ukrajini, a ruski predsednik je odlučio da ga ignoriše.
Malo je verovatno da mu je bilo stalo što je veći deo Saveta UN za ljudska prava napustio prostoriju dok je pokušavao da odbrani rusku invaziju preko video linka.
Valentina Matvijenko, predsednica Saveta Federacije
Retko žensko lice u Putinovim krugovima, ona je nadgledala glasanje gornjeg doma za označavanje raspoređivanja ruskih snaga u inostranstvu, otvarajući put specijalnoj operaciji.
Valentina Matvijenko je još jedna Putinova odana ličnost iz Sankt Peterburga, koja je pomogla da se prođe kroz aneksiju Krima i 2014. godine.
Ali ona se ne smatra primarnim donosiocem odluka. Uz to, malo ljudi može sa potpunom sigurnošću reći ko odlučuje i donosi velike odluke.
Kao i svaki drugi član ruskog saveta bezbednosti, njena uloga je bila da ostavi utisak o kolektivnoj diskusiji kada je više nego verovatno bilo da je ruski lider već odlučio.
Viktor Zolotov, komandant Nacionalne garde
Nekadašnji telohranitelj predsednika, on sada vodi rusku nacionalnu gardu, Rosgvardiju, koju je predsednik Putin formirao pre samo šest godina.
Odabravši svog ličnog čuvara da je vodi, uverio se u njegovu lojalnost, a Viktor Zolotov je povećao njen broj na prijavljenih 400.000 ljudi.
Vera Mironova veruje da je prvobitni ruski plan bio da se invazija završi u roku od nekoliko dana, a kada se činilo da vojska ne uspeva, ruska nacionalna garda je preuzela vođstvo.
Problem je što lider nacionalne garde nema vojnu obuku, a pošto njegova vojska nema tenkove, to ih čini ranjivim.
*Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs
Kurir.rs
Bonus video: